Pogled joj se zaustavio na jednoj svetloplavoj haljini, jedinoj preostaloj iz tog doba, kada je još uvek nosila takvu garderobu, kada nije silazila sa visokih potpetica i kada su joj bluze bile prilično dekoltiranije ističući punoću njenih grudi, na kojima su se često zaustavljali muški pogledi. Ta haljina je bila poklon i ona ju je zadržala više kao podsetnik, ali ne na lepa, nego na ružna vremena. Ona ju je nedvosmisleno podsećala na to da u muškarce ne srne da ima poverenja i na to kako bi svaki put bila povređena kada bi otvorila svoje srce nekom muškarcu.
Kako bi olakšala sebi život, ogradila se od emocija, u vezama samo tražeći trenutno zadovoljenje i provod.
Isto tako, vremenom je zauzela veoma čvrst stav prema muškarcima, neke kolege su je smatrali čak i okorelom feministkinjom, jer je često isticala ženske kvalitete spram muških mana. Bila je tu i ta njena garderoba koja je u nekim prilikama mnogo više podsećala na mušku, nego na žensku. Mnoge je uspela da prevari sa takvim svojim ponašanjem, iako je u dubini duše bila samo jedna veoma osećajna i pre svega nepoverljiva žena.
Kristini nije smetalo što ljudi misle da je kruta i bezosećajna. Osećala se sigurno u sebe, svesna da će taj osećaj trajati sve dok ne saznaju njena prava osećanja, koja je nekada sasvim uspešno sakrivala i od svoje najbolje prijateljice. Bar je ona tako mislila, mada pod njenim pronicljivim pogledom retko šta je moglo da ostane tajna.
