Kristi je pogledala na kalendar koji je visio kraj vrata kupatila. Taj mali degažman pred kupatilom, služio joj je kao garderoba.
Prostorija je bila malena, jedva je u nju stalo ogledalo i stočić za šminku, ali ona ipak nije mogla da se seti da je ikada bila negde srećnija, nego u ovom malom kutku svoje intimnosti. Gledala se u ogledalu i nije joj promaklo da su joj oči dobile još jednu nijansu sjaja koji do tada nije primećivala.
Patrik joj je rekao da se u devet javi u njegovu kancelariju.
Ceo dan pre ovog nepredviđenog susreta, bila je nervozna i zabrinuta. Prethodne noći skoro da uopšte nije spavala. Nadala se da će sledeće noći biti spokojnije.
Ali, nije tako bilo. Ni naredne dve noći nije mogla da spava, samo što sada nije osećala strah za posao. U sredu se probudila rano i uzalud je sebe ubeđivala da nije potrebno da prerano stigne na posao. Ipak, kada ie konačno stigla da zabavnog parka, bilo je tek nešto oko pola osam.
Čuvar na ulazu je propustio i ona je stigla do garderobe. Koračala je lagano želeći da oseti atmosferu parka bez prisustva ljudi. Obuzeo je prijatan osećaj da pripada ovom mestu.
Na vratima garderobe puls joj je odjednom postao brži. Sada će konačno prekoračiti prag između nezaposlenosti i pravog profesionalca, angažovanog u pravom preduzeću.
