Ljupka buntovnica

Pre nego što je Čeril uspela da završi rečenicu, neki čovek u tamnoplavom odelu se izdvojio iz grupe posmatrača i uhvatio Lensovu podignutu ruku, ne obazirući se ni najmanje na gips. Zatim je okrenuo mladića prema sebi. Čeril, koja ranije nikada nije uspela da pročita nikakvu emociju na Lensovom licu, sada je primetila izraz iznenađenja.
Lens se u trenutku našao u fotelji, a nepoznati čovek se nadneo nad njim, stavljajući mu jasno do znanja da mu neće dozvoliti da mrdne. – Ako se usudiš da pipneš ovu devojku, imaćeš posla sa policijom – pripretio mu je.
Lens se udobno namestio u fotelji i trudio se da se ponaša kao da ga ćela ta situacija izuzetno zabavlja. – Baš ste me preplašili. Sav drhtim od straha – kazao je podrugljivim tonom.
– Odlazite – smireno je rekla Čeril štićenicima koji su ih radoznalo posma-trali. Visoki stranac je posebno izazvao njihovu radoznalost. – Pođite u trpezariju na večeru – dodala je. Nije pošla sa njima, nego se okrenula Lensu.
Neznanac je stao ispred nje. – Bolje bi bilo da ga se kloniš – rekao joj je.
– Slušajte, ja ne znam ko ste, ali…
– Ako želiš da mi pomogneš, idi i pozovi nekoga ko je zaposlen u domu – kazao joj je.
– Ja sam ovde zaposlena – odgovorila mu je Čeril.
Iznenađeno je pogledao. – Mislio sam da mi dovedeš nekoga ko radi direktno sa štićenicima – objasnio joj je.
Čeril je srela Lensov pogled. On se podrugljivo smešio. Mladić je imao smisla za humor i Čeril je to često koristila u cilju njegovog prevaspitavanja. – Vidiš šta činiš? – pokušala je i ovoga puta Čeril da okrene stvari na šalu. – Rušiš moj autoritet pred jednim strancem. Večeras ćeš za kaznu prati sudove. Sve ćeš ih sam oprati.
– Samo oni koji su ovde zaposleni mogu da mi naređuju šta da radim – primetio je zajedljivo Lens.
Čeril je uspela da se nasmeši, a zatim se okrenula prema nepoznatom. Tek tada ga je dobro pogledala. Pred njom je stajao snažan muškarac, širokih ramena i kose boje mahagonija. Imao je lepe smeđe oči. Jagodice su mu bile veoma izražene, a tanke usne su odavale čoveka koji se retko kada smešio. Čeril je pokušala da ga nasmeje. – Ja sam Čeril Farel, pomoćnik direktora ovog zoološkog vrta. Ostavite na miru Lensa. On hoće i da ujede.
Čovek se okrenuo prema njoj, ali se trudio da ni Lensa ne izgubi iz vida. -Pomoćnik direktora? – iznenađeno je upitao i odmerio je od glave do pete. Delovala mu je kao neka tinejdžerka sa kovrdžama koje su uokviravale njeno neverovatno mladoliko lice.