Mislimo da nas hladan znoj obliva samo kada smo uznemireni i zabrinuti: A ova tegoba može biti alaram da vam je potrebna hitna pomoć

Znojenje je način na koji telo reguliše temperaturu, hladi se isparavanjem vode i soli, bitno je za termoregulaciju, pri jakoj fizičkoj aktivnosti i na vrućinama. Ali, osećaj pojačanog znojenja, kao da nam ledene kapljice padaju na kožu, u nekim situacijama je i znak za neodložnu lekarsku pomoć.

Stres i anksioznost: Hladan znoj je uglavnom posledica pojačane anksioznosti, stalne brige i očekivanja „najgoreg“. Kada smo jako anksiozni i uznemireni, moguće je da dođe do pojačanog znojenja čak i kada nam je hladno.

Bolesti: Hladan znoj je često znak borbe tela protiv infekcije. Prehlada, grip, upala pluća i tuberkuloza mogu da izazovu osećaj hladnoće i pojačanog znojenja. Na primer, za infekcije HIV-om i tuberkulozu karakteristično je noćno hladno znojenje.

Hormonske promene: Promene u nivou hormona, naročito kod žena, mogu da izazovu hladno znojenje. Tegobe mogu da se jave tokom perimenopauze,menopauze, trudnoće ili usled poremećaja rada štitaste žlezde.

Nizak nivo šećera u krvi: Ako nivo šećera u krvi padne prenisko, telo može reagovati pojavom hipoglikemije. Pored drhtavice i vrtoglavice, hipoglikemija može izazvati i hladno znojenje. Normalne vrednosti šećera u krvi natašte su od 3,9 do 6,1 mmol/l. Hipoglikemija je stanje u kojem je vrednost šećera u krvi manja od 3,7 mmol/l. Ovo stanje je veoma ozbiljno i može da dovede do gubitka svesti i, u najtežim slučajevima, tragičnog ishoda.

Promene krvnog pritiska: Nagli padovi krvnog pritiska, kao kod ortostatske hipotenzije (pad pritiska pri ustajanju), mogu da se ispolje hladnim znojenjem. Ortostatska hipotenzija (ili posturalna hipotenzija) je nagli pad krvnog pritiska pri ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja, što prate vrtoglavica, slabost, zamagljen vid i kratkotrajni gubitak svesti, jer nedovoljno krvi stiže do mozga. Simptomi prolaze posle ponovnog leganja, česta je pojava, naročito kod starijih osoba, a može biti uzrokovana dehidratacijom, lekovima ili bolestima nervnog sistema ili srca.

Šok: U situacijama ekstremnog stresa ili traume, telo može da uđe u stanje šoka, usled čega se javljaju simptomi kao što su hladan znoj, ubrzan rad srca i bleda koža. Šok je posledica nedovoljnog dotoka kiseonika i hranljivih materija u tkiva i organe, usled poremećaja cirkulacije krvi. Nije bolest, već reakcija tela na teške podražaje koji narušavaju ravnotežu tela (homeostazu).

Lekovi: Neki lekovi, poput antidepresiva, opioida i pojedinih lekova za dijabetes, mogu da izazovu znojenje kao neželjeni efekat. U slučaju da primetimo ovu reakciju, a nedavno smo počeli da uzimamo novi lek, savet je da se obratimo lekaru.

Kardiovaskularne bolesti: Bolesti srca, uključujući i stanja kao što je srčani udar, mogu da izazovu osećaj hladnog znoja. U stanju srčanog udara telo pokušava da se izbori sa stresom, smanjenim dotokom kiseonika i hranljivih materija u tkiva. Simptomi su najčešće bol u grudima, kratak dah i osećaj omaglice.

Dehidratacija: Kada telo izgubi više tečnosti nego što unese, može doći do dehidratacije i osećaja jeze i hladnog znoja.

Starije osobe manje efikasno regulišu telesnu temperaturu, usled čega je kod njih moguća češća pojava hladnog znoja, kao odgovor na bolest, lekove ili hormonske promene. Starije osobe takođe mogu češće da imaju bolesti srca, dijabetes ili neurološke poremećaje, koji povećavaju rizik od hladnog znojenja.

U većini slučajeva, hladno znojenje je bezazleno i prolazi kada se ukloni uzrok ili okidač. Međutim, postoje situacije kada ono može ukazivati na ozbiljniji problem.

– Ukoliko je hladan znoj praćen bolom u grudima, otežanim disanjem ili osećajem da ćete se onesvestiti, neka neko pozove hitnu pomoć kako biste bili pregledani u urgentnom centru radi brze procene i lečenja. Ovi simptomi mogu da budu znak srčanog ili moždanog udara ili drugog sličnog ozbiljnog stanja – kaže dr Reding.

Moguće je da je sve posledica pojačanog stresa, ali o čemu se tačno radi najbolje će, posle pregleda i dijagnostike, znati lekar.

U sledećim situacijama bilo bi dobro da se javimo lekaru:

• Često hladno znojenje bez očiglednog uzroka.
• Hladno znojenje koje ometa svakodnevne aktivnosti ili kvalitet života.
• Pojava novih ili neobjašnjivih simptoma uz hladno znojenje, kao što su nagli gubitak telesne težine, promene u pražnjenju creva ili hronična temperatura.

Iako se svi uzroci hladnog znojenja ne mogu sprečiti, postoje načini na koje možemo u određenoj meri da kontrolišemo ovu tegobu. Savet je da pijemo dovoljne količine tečnosti tokom celog dana, naročito vodu, kako bismo sprečili dehidrataciju koja može da izazove hladno znojenje. Oblačite se u skladu sa vremenom: nosite laganu, prozračnu odeću po toplom vremenu kako biste pomogli telu da ostane rashlađeno i smanjili rizik od prekomernog znojenja.

Izbegavajte okidače: Prepoznajte i izbegavajte faktore koji mogu da izazovu hladno znojenje, poput ljute hrane, kofeina, alkohola i stresnih situacija.

Zdrav način života: Hranite se uravnoteženo, redovno vežbajte i dovoljno spavajte kako biste osnažili opšte zdravlje i smanjili verovatnoću hladnog znojenja.

Kontrola stresa: Praktikujte tehnike za smanjenje stresa, poput dubokog disanja, meditacije ili joge, kako biste sprečili hladno znojenje izazvano stresom.

Pratite terapiju: Budite svesni lekova koje uzimate i njihovih mogućih neželjenih efekata, uključujući hladno znojenje. Ako primetite hladno znojenje tokom primene leka, razgovarajte sa svojim lekarom o mogućim alternativama ili prilagođavanjima terapije.

Lečite osnovna stanja: Dijabetes ili kardiološke bolesti mogu da utiču na jači osećaj hladnog znojenja.