Znate tu priču – ništa nije slučajno, svaka kriza je prilika da savladamo lekciju (koju smo već propuštali da naučimo), da nije bola, ne bi bilo spoznaje, povrede koje doživljavamo nisu tu da nas osakate i obeshrabre, već da nas osvest i poduče. Već ste pronalazili tu snagu, kad ste mislili da vam ništa ne preostaje i da više nemate šta da izgubite. Ovo je samo podsetnik, na ono što već znate.
Prihvatanje bola
Iako proživljavate intenzivnu bol, osećate se ranjeno u svim aspektima i pomišljate da je lakše odustati, nego nastaviti, u dubini duše znate da je to prolazno stanje i da će vam se perspektiva proširiti kroz proces ozdravljenja i isceljenja. Kada prihvatite svoja osećanja, to je tek početak procesa. Sledeće je da prestanete da se identifikujete sa njima, da shvatite da su vas dovela do određene tačke sa koje možete da nastavite dalje, ukoliko otpustite ono što vam više nije potrebno. Bol vas je dovela do svesti i tada možete da je otpustite, dalje vam nije potrebna kao vodič. Do neke sledće bolne i krizne situacije, kroz koju ćete proći lakše i brže, ukoliko ste svesni procesa i ukoliko razvijate sposobnost da sebe posmatrate.
Naše emocionalne rane vode nas do naše suštine. Bol je moćan učitelj, koji nas povezuje sa unutrašnjom mudrošću, bez boli, ne možemo otkriti svoje pravo JA, skriveno pod ruševinama tvorevina našeg uma, naših očekivanja, glomazne konstrukcije onoga što smo verovali da stvaramo u stvarnosti. Bol je najstvarnije što osećamo i dovodi do otrežnjenja. Ono dolazi kroz razočaranje, gubitak iluzija, osećanje da smo izdani, kroz samopregor zbog sopstvene slabosti, gluposti i uobraženosti. Bol je parajuća munja, koja na trenutak sve u nama osvetli jasnom svetlošću realnosti od koje smo se udaljili, ili smo je potisnuli.
