Oglasi – Advertisement
Zdravlje srca je jako bitno za svakog od nas, a danas ćemo pisati o tome kako izgleda kada vam prijeti srčani udar..
Prepoznavanje srčanog udara: Simptomi, rizici i prevencija
Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
Srčani udar, jedno od najopasnijih stanja koje može zadesiti ljudski organizam, često dolazi sa specifičnim simptomima, ali postoje i slučajevi u kojima se bolest manifestuje na načine koji nisu uobičajeni. U ovom članku ćemo se detaljnije osvrnuti na najčešće simptome srčanog udara, posebno one koji nisu odmah prepoznatljivi, kao i na rizike, prevenciju i važnost pravovremenog lečenja.
Simptomi srčanog udara: Bol u sredogruđu i širenje bola
Jedan od najprepoznatljivijih simptoma srčanog udara je bol u sredogruđu, koji se obično javlja tokom fizičke aktivnosti. Taj bol često ima karakterističan osećaj pritiska ili stezanja. Međutim, simptomi nisu uvek očigledni i ponekad mogu biti zbunjujući. U oko 30% slučajeva, srčani udar se javlja bez bola ili sa simptomima koji nisu tipični za ovu ozbiljnu zdravstvenu situaciju.
Prema profesoru dr. Predragu Mitroviću, kardiologu, srčani udar može biti prepoznat i po neobičnim simptomima, kao što su bolovi u donjoj vilici, između lopatica, ili čak u leđima. Ovi bolovi nisu uvek povezani sa srcem, pa ljudi često misle da imaju neki drugi zdravstveni problem. Međutim, ako se bol u predelu srca širi ka levom ramenu, levom nadlaktici, podlaktici, ili šaci, to je ozbiljan znak koji ne treba ignorisati. U tom slučaju, vrlo je važno odmah potražiti lekarsku pomoć.
Povezanost srčanog udara sa porodičnom istorijom
Dr. Mitrović savetuje da ljudi obrate pažnju na porodičnu istoriju. Ako su roditelji ili braća i sestre imali srčane bolesti, posebno infarkt miokarda, postoji veći rizik da i vi razvijete slične probleme. Genetska predispozicija igra značajnu ulogu u razvoju srčanih bolesti, pa je važno pratiti simptome i konsultovati se sa stručnjakom kako bi se sprečile ozbiljnije posledice.
Rizik za osobe u četrdesetim godinama
Osobe koje imaju oko 40 godina često ne žele da priznaju postojanje zdravstvenih problema, što se odnosi i na srčane bolesti. U tom uzrastu, mnogi ljudi smatraju da su još uvek u dobrom zdravlju, ali srčane bolesti mogu početi da se razvijaju, često bez vidljivih simptoma. Dr. Mitrović napominje da je redovno uzimanje terapije ključno za očuvanje zdravlja, posebno kada je u pitanju lečenje hipertenzije i drugih kardiovaskularnih problema.
Ako je neka bolest nasleđena, kao što su povišen krvni pritisak ili poremećaji u metabolizmu, potrebno je stalno uzimati terapiju. Lekovi koji regulišu pritisak ili kolesterol ne leče uzrok, već samo drže simptome pod kontrolom. To znači da se ne treba prestati sa terapijom, jer će problemi ponovo nastati.
Poražavajuća statistika kardiovaskularnih bolesti
Kardiovaskularne bolesti su i dalje jedan od glavnih uzroka smrti u svetu, a situacija u Srbiji je posebno zabrinjavajuća. Svakodnevno se zabeleži više od 50 slučajeva infarkta miokarda ili šloga, a oko 14 ljudi umre od tih bolesti. Prema rečima Nebojše Tasića, savetnika ministra zdravlja, kardiovaskularne bolesti spadaju među bolesti koje se mogu sprečiti. Stoga je izuzetno važno da se ljudi edukuju o prevenciji i prepoznavanju simptoma kako bi se smanjio broj smrtnih slučajeva.
Specifičnosti kardiovaskularnih bolesti kod žena
Kardiolog i predsednik Udruženja kardiologa Srbije, Dragan Simić, ističe da su muškarci u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti u ranoj odrasloj dobi, dok žene obolevaju od tih bolesti nakon menopauze. Dr. Simić napominje da žene često imaju specifične oblike koronarnih bolesti, koji se ne manifestuju na uobičajene načine. To znači da lekari ponekad ne prepoznaju atipičnu manifestaciju bolesti, što može dovesti do kašnjenja u dijagnozi i lečenju.
Dr. Simić ističe da, iako žene ređe dobijaju infarkt, prognoza kod žena koje dožive infarkt obično je lošija, a stopa smrtnosti veća nego kod muškaraca. Ovaj podatak ukazuje na značaj pravovremenog prepoznavanja simptoma i adekvatnog lečenja, kako bi se smanjili rizici od komplikacija.
Prevencija i savetovanje za očuvanje zdravlja srca
Prevencija srčanih bolesti podrazumeva pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i kontrolisanje telesne mase. Takođe, važno je da se ljudi, posebno oni sa porodičnom istorijom srčanih bolesti, redovno posete kardiologu i prate svoje zdravstveno stanje.
Preporuke za prevenciju uključuju:
- Kontrola krvnog pritiska: Ako imate povišen pritisak, važno je redovno uzimati lekove koji ga regulišu i pratiti stanje.
- Smanjenje nivoa holesterola: Redovno praćenje nivoa holesterola može sprečiti stvaranje plaka u arterijama i smanjiti rizik od infarkta.
- Uravnotežena ishrana: Smanjite unos zasićenih masti i soli, a povećajte unos vlaknastih namirnica i antioksidanata.
- Fizička aktivnost: Redovno vežbanje, čak i umereno, može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti.
- Održavanje zdrave telesne mase: Prekomerna težina povećava rizik od razvoja srčanih bolesti, pa je važno održavati zdravu telesnu masu.
Zaključak: Pravovremeno prepoznavanje simptoma i prevencija
Srčani udar je ozbiljna bolest koja zahteva pravovremeno prepoznavanje simptoma i aktivno lečenje. Obratite pažnju na znakove poput bola u sredogruđu, levoj ruci ili vilici, a ako imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, redovno pratite svoje zdravlje. Iako je broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti zabrinjavajući, uz pravu prevenciju, ranu dijagnozu i odgovarajuće lečenje, moguće je značajno smanjiti rizik i očuvati zdravlje srca.
