*** Prošla je ponoć, gostionica je bila prazna, a Ketrin je obično, čim završi posao, odlazila u stan. Noćas je bila uznemirena, pa je ostala da pospremi restoran, jer ju je fizički rad oslobađao stresa. Pitala se šta se dogodilo Romanu, zašto se nije bar javio. Sigurno je iskr-snuo neki problem. Konačno je nasula solju čaja i sela za šank. Možda ne bi trebalo da računa na Romanovu pomoć u vezi s Mojrom. Još uvek može da uzme stvar u svoje ruke, do jutra ima vremena… – () tome nemoj da razmišljaš! – Ketrin se uplašila za-čuvši Romanov glas. -…
