Neraskidiva veza

– Konor je pogledao u svog najstarijeg sina. – Potom se rodio Šon. Kad je vaša majka ponovo zatrudnela, ostao sam bez posla. Radio sam sve i svašta, ali stalnog zaposlenja nije bilo. Nisam mogao da zaradim ni za goli život.
– A onda smo se rodili mi? -upitao je Patrik.
– Bilo je to teško vreme, a uzalud smo se nadali da će biti bolje. Znao sam da u drugom gradu moram početi iz početka.
– Pa si odlučio da razdvojiš porodicu da bi bar nekoga spa-sao? – oglasio se Son.
– Bila je to teška odluka. Blizanci su bili bebe i nisu
mogli bez nas. Vi ste već bili snažni dečaci, znali smo da ćete se snaći, bar na neko vreme, jer vas je socijalna služba dala u hraniteljske porodice. Nadao sam se da ću ubrzo doći po vas, ali vreme je prolazilo, a onda sam zaključio daje možda ispravnije da sve ostane lako kako jeste, jer je proteklo mnogo i vi ste nas preboleli. Ne tvrdim da je moja odluka bila ispravna, ali tada je bila jedina moguća. Posle toga nije prošao dan a da se nisam pomolio za vas, nijedan dan da nisam zažalio zbog svoje odluke.
– Nismo znali šta da radimo
– rekla je Kellin. Ne znam da li ćete nam oprostiti. Ne znam ni da li ćemo mi sebi oprostiti, ali smo vam želeli bolji život od onog koji smo mogli da vam pružimo.
– Ispričao sam vam sve šta se tada događalo, ali ne mogu provesti ostatak života pravdajući se Konor je podigao obe ruke.
Gostionica se ispunila sme-hom, koji je značio oproštaj.
– Sigurno si srećan – zaključila je Ketrin kad je Roman prišao šanku.
– Jesam.
Nagnuo se i nežno ju je poljubio. Začuo se gromki aplauz.
– Ako tako javno ljubiš de-vojku, moraćeš da je zaprosiš
– prišao mu je otac.
– U pravu si – nasmešio se Roman.
Konor je podigao čašu.
– Za Ketrin i Romana!
– Hoćeš li se udati za mene?
– gledao ju je s nadom u očima.
Hoću – prošapulala je Ketrin.
– Za Bejtsove! – podigao je čašu Patrik. – Nadam se da ćemo posle svega što se desilo ostati na okupu, jer smo porodica.
— Kraj —