Ninino i Natašino detinjstvo nije bilo srećno. Dok su druga deca slušala priče za laku noć, devojčice, sa samo tri i pet godina, bile su primorane da lutaju ulicama i trpe alkoholizam svojih roditelja. Sve se promenilo 1997. godine, kada su njihovim roditeljima oduzeta roditeljska prava. Sestre su razdvojene: Nina je usvojena i odvedena u inostranstvo, u Španiju, dok je starija, Nataša, ostala u sirotištu u Rusiji.
Nina je 10 godina tražila svoju sestru, nesvesna se Natašin život pretvorio u pakao – dugo je bila zarobljena u podrumu. Nina iz Španije je za ruske medije ispričala kako je našla sestru konačno četvrt veka kasnije.
Topao dom zemnile hladnim ulicama
Nina sada ima 31 godinu. Već je i sama majka i sve se više pita: kako je njena porodica mogla da uradi tako nešto – da ostavi svoju decu njihovoj sudbini?
„Imali smo veoma teško detinjstvo. Rođeni smo u oblasti Nižnji Novgorod, u selu Nekljudovo. Sve čega se sećam jeste da smo Nataša i ja živeli na ulici, čak i u najhladnije doba godine. Sećam se koliko nam je bilo hladno, toliko da našim roditeljima nije bilo stalo. Bili su zauzeti svojim životima i postali su zavisni od alkohola. Kada sam imala tri godine, a Nataša pet, razdvojile su nas. Odvedene smo u različita sirotišta jer je mojoj sestri dijagnostikovana tuberkuloza“, kaže Nina za KP.ru. i nastavlja:
„Život nije postao ništa bolji nakon što smo oduzeti od roditelja. U sirotištu sam jedva hranjena, samo su mi davali vodu razblaženu sa šećerom. Ne znam kakav je bio Natašin život.“
Ninu usvojili i odveli u Španiju, Nataša ostala u sirotištu
Ninu je 2001. godine usvojila porodica iz Španije, a Nataša je ostala u Nižnjem Novgorodu i odrasla u sirotištu.
„Godinama nisam znala da imam sestru u Rusiji; zaboravila sam na to. Tek kasnije su se sećanja vratila. Stvar je u tome što niko nije rekao mojoj usvojiteljki da nisam jedina u porodici. Onda, pre 10 godina, moj profesor ruskog mi je pomogao da prevedem sva moja dokumenta i tada sam se setila Nataše. Odmah sam počela da je tražim: kontaktirala sam razne grupe, program ‘Čekaj me’“, seća se Nina.
I dogodilo se neverovatno: Nataša je pronađena! Ali devojke nisu mogle da se upoznaju.
“Kada je moja sestra pronađena, dobila je imejl sa linkom do mog naloga na društvenim mrežama kako bismo mogle da se javimo putem video ćaskanja. Čekala sam, ali Nataša se nikada nije javila. Kasnije se ispostavilo da je jednostavno izgubila imejl. Ali nisam htela da odustanem. Samostalno sam tražila ljude u Rusiji koji bi mogli biti moji rođaci.”
Nina je svuda tražila pomoć
Dakle, Nina je slučajno naišla na stranicu devojke sa prilično poznatim prezimenom na mreži i odlučila da sazna da li joj je ona sestra.
„Početkom septembra, dobila sam zanimljivu poruku od strankinje na stranom jeziku. Rekla je da traži svoju sestru iz Rusije i pitala me je da li sam to ja. Moje prezime je Petrovič, a Ninin otac je imao patronim Petrovič. Pretpostavila je da njen otac ima prezime Petrovič (zbog jezičke barijere) i da traži ljude sa sličnim prezimenom“, kaže Julija. „Zato sam odlučila da pomognem Nini, iako živim daleko od Nižnjeg Novgoroda.“
Julija je objavila sve informacije na svom blogu, i postepeno se sve više ljudi počelo pridruživati potrazi.
„Zahvaljujući društvenim mrežama, pronašla sam momke iz Nekljudova i napravila čet gde smo razmenjivali informacije od prijatelja i komšija. I tri nedelje kasnije, uspeli smo da pronađemo Natašu! Bili smo presrećni, ali dok nismo saznali za njeno stanje…“
Bolno suočavanje
Prvi koji su uočili Nataliju bili su stanovnici susednih delova grada koji su je tražili. Među njima je bila i zabrinuta mlada žena, takođe po imenu Julija.
Kada smo stigli, situacija je bila veoma tužna: trošna kuća, sa malom sobom sa starom peći i bez ikakvih pogodnosti. Nataša uopšte nije reagovala, samo je ležala tamo, ne odgovarajući na moja pitanja. Vrlo slabo je razumela šta pokušavam da joj kažem. Stekla sam utisak da je zbunjena ili nekako detinjasta. Nije se sećala ni svoje sestre, a nije mogla mnogo da nam kaže o njenom životu, samo mi je pokazivala stare fotografije na telefonu.
Nataša je krenula na fakulte, a onda se sve preko noći promenilo
Uzgred, Nataša nije uvek ovako živela. Prema rečima bliskih prijatelja, nakon što je napustila sirotište, otišla je na fakultet, studirala slikarski zanat i radila.
Koliko možemo da vidimo, u početku je sve bilo u redu. Nataša je živela sa svojim dečkom; bili su zajedno od detinjstva. Ali dogodila se tragedija: dečko je umro, a Nataša se upoznala sa pogrešnim ljudima. Njen državni stan su joj oduzeli ljudi koji su je pevarili i ostala bez ičega.
Godine 2023. otišla je da radi smenu, što joj je potpuno uništilo život. Bila je oteta i tri meseca zarobljena u podrumu: tukli su je i silovali. A kada je njeno stanje postalo kritično, odneli su je bez svesti u kuću rođaka i napustili.
Nakon stravičnog života u podrumu zdravlje joj ozbiljno narušeno
Od tada, Nataša je počela da ima ozbiljne zdravstvene probleme: izgubila je sluh, vid, pamćenje i sposobnost da izrazi svoje misli.
„Nataša sada živi sa svojim 74-godišnjim ujakom, koji izdržava Natašu svojom penzijom. Nakon što se vest pročula, ljudi su počeli da im pomažu, donoseći hranu, odeću i obuću. Uspeli smo da je pošaljemo na lečenje. Nadamo se dobrim rezultatima.“
Prvi razgovor sestara nakon 24 godine
I tako su u oktobru, nakon 24 godine razdvojenosti, zahvaljujući pomoći brižnih ljudi, sestre mogle da komuniciraju.
“Organizovali smo video poziv. Nina ne govori ruski, pa sam pokušala sve da prevedem. Nažalost, Nataša je vrlo malo razumela. Stalno je pitala gde joj je sestra i zašto govori drugim jezikom. Stalno je ponavljala da je devojka na drugom kraju linije veoma lepa i da su potpuno različite. Sada se Nina trudi da pomogne, šalje pomoć. Ali još uvek ne može da leti u Rusiju — nedavno je rodila bebu, a nema kome da ga ostavi. Nadamo se da će Nataša ozdraviti i da će se moći zaista sresti. U međuvremenu, Nina je tetovirala datum rođenja svoje sestre, tako da je nikada više neće zaboraviti. Nada da će moći da odvede sestru u Španiju kada se oporavi”, ispričala je Julija.
