Sve se može izgubiti, i može se početi iznova jedino ako postaneš neko drugi.
Prevedeno na više od dvadeset pet jezika.
Jedna žena se snažno bori da preživi prelomne događaje u savremenoj Venecueli i osigura svoju budućnost.
Adelaida Falkon stoji sama iznad otvorenog groba i sahranjuje majku. Niko nije došao na sahranu jer ona nikog više nema. Ni rodbine, ni prijatelja. U Venecueli više ni mrtvi nisu sigurni – čim padne noć, neko će verovatno opljačkati grob.
Adelaidin život je turoban. Svakoga dana stoji u koloni za hleb sa mišlju da hleba verovatno više neće biti kada ona stigne na red. A svake noći čvrsto zatvara prozore da joj suzavac koji rasteruje demonstrante ne bi ušao u sobu.
Kada joj lopovi maskirani u revolucionare jednog dana upadnu u stan, Adelaida će pokušati da zaštitu pronađe kod komšinice Aurore Peralte, koju svi zovu Špankinjina kći. A tamo će zateći otključana vrata, Aurorino mrtvo telo i pismo u kojem piše da je gospođi Peralti odobren pasoš. Adelaida samo treba da se otarasi leša i preuzme susetkin identitet da bi pobegla iz pakla…
Pun preokreta, ispričan sa žarom, roman Noć u Karakasu je podsetnik se kako svet koji poznajemo brzo može da se sruši.
„Iako je u velikoj meri alegorična, priča nije samo svedena na simbole, već je napeta i složena poput Kucijeve. U njenim rukama borhesovsko pitanje o hrabrosti – i kukavičluku kao njegovom naličju – nije goruća tema, već sistem u previranju sačinjen od svesnih izbora.“ New York Times
„Autorka sa mnogo drskosti i smelosti portretiše ženu koja pokušava da preživi u društvu koje se raspada usled političkih previranja. Ovo nije samo slika Adelaide Falkon već i slika Karakasa, portret Venecuele.“ Publishers Weekly
