Eloisa James
Očajne vojvotkinje
BILO JE TO SKANDALOZNO.
SKAREDNO.
POTPUNO ISPRAVNO.
Nakon što je stekao bogatstvo, Torn Dotri, moćni vanbračni sin vojvode Vilijersa, rešio je da mu je potrebna žena. Ipak, da bi mogao da se oženi jednom damom, on mora da napravi privid blistavog luksuza i raskoši, što je specijalnost ledi Zenobije Indije. Ova izuzetna, tvrdoglava i nezavisna žena zaklinje se da će za samo tri nedelje od Torna napraviti mladoženju kojeg bi svaka dama poželela. Međutim, ni Torn ni Indija nisu mogli da predvide zabranjenu strast koja će buknuti među njima. Torn je čovek koji ne prihvata poraz, čovek koji kontroliše svoj svet – i sve i svakoga u njemu – i neće dozvoliti da ga bilo šta spreči da učini Indiju svojom.
Ali postoji samo jedan jedini način da je osvoji…
Da joj pokloni svoje vatreno i neukrotivo srce.
Odlomak
U tom trenutku otvorila su se vrata salona i pojavila se majka njenog prosca. Indiji je zatutnjalo u glavi. Nikad nije trebalo da pristane na molbu ledi DibLšir da joj preuredi salon, ma koliko zanimljiv izazov predstavljalo uklanjanje egipatskog nameštaja iz njega.
‘Hauarde, šta to. zaboga, radiš?’, upitala je gospoda, čineći čitavu situaciju još komičnijom nego što je bila.
DiblŠir je s iznenađujućom lakoćom skočio na noge. kad se uzme u obzir da mu je težište bilo sasvim blizu tla. “Upravo sam obavestio ledi Zenobiju da je volim i ona je pristala da mi bude supruga!“
U pogledu ledi DiblŠir koji je susreo lndijin * na svu sreću – video se sjaj saosećanja. “Njegovo gospodstvo pogrešno me je razumelo” rekla joj je Indija.
‘Avaj, ne sumnjam u to ni najmanje. Dete”, rekla je Hauardova majka, ‘svaki put kad pomislim da si u punoj mori ispoljio sličnost s ocem, ti me ponovo iznenadiš.”
DiblŠir se namrštio i pogledao poput psa u Indiju. “Neću vam dozvoliti da me odbijete. Nisam spavao dve noći, jer nisam bio kadar da mislim ni na šta drugo do na vas. Odlučio sam da vas spasom vašeg mučnog života!’
Pružio je ruku, ali je Indija vešto uzmakla. “Lorde Diblšire.»“’Idete od kuće do kuće, radite bez odmora.” Bledoplavim očima gledao ju je s obožavanjem.
‘Dragi lorde, Hauarde”, uzviknula je ledi DibLšir, ‘srce mi je na mestu što vidim da ćeš, ako ikada izgubimo poscd, moći da za život zarađuješ na pozornici i da nas tako izdržavaš. Međutim, moja je majčinska dužnost da ti ukažem da se ponašaš prilično vulgarno.”
Izgleda da je njegovo gospodstvo pobrkalo vulgarnost sa čašću; divljim pogledom je prostrelio majku.
‘Ledi Zenobija je naša draga i cenjena gošća”, nastavilo je njeno gospodstvo, “i bila je dovoljno ljubazna da mi pomogne da preuredim salon, a uspela je i da ubedi neprocenjivog gospodina Flašinga da pristane da nam bude kuvar. Na čemu ću joj”, okrenula se Indiji, ‘biti večno zahvalna.“
Indija je vešto umela da prebaci izvanrednu poslugu u domaćinstvo gde će ona biti cenjena i dobro plaćena. Gospodin Flašing venuo je u službi jednog mrzovoljnog generala i bio je mnogo srećniji što može da kuva za Diblšira i njegovu majku.
Hauarde”. nastavila je ledi DiblŠir, “očigledno je da suviše uživaš u jelima gospodina Flašinga s obzirom na to koliko si se raširio po sredini.“
Opet se namrštio i povukao prsluk.
Indija je zaustila da kaže nešto utešno, ali je u tom trenutku u prostoriju žurno ušla njena kuma, sipajući pravu bujicu reći. ‘Drage moje”, povikala je ledi Adelejd, “onaj ljubazni gospodin Šeraton poslao je pred i van stočić od mahagonij. Džein, bićeš oduševljena, prosto ćeš biti zadivljena!’ Ona i ledi DiblŠir bile su školske drugarice i, zaista, gotovo svi Indijini klijenti bili su bliski i voljeni poznanici njene kume.
‘Kako je to divno“, rekla je ledi DiblŠir. ‘Gde ćete ga smestiti, ledi Zenobija?”
Indija je bila poznata po veštini da prostoriju namesti na spontan i asimetričan način. “Moraću da ga vidim da bih bila sigurna, ali mislim da ću ga smestiti sa stolicama ispod južnog prozora.’
