Otac ga je ostavio kad je bio beba, detinjstvo je proveo pokušavajuči da ga upozna, a kad je postao slavan sve se promenio: Umro je a da mu oči nije video

Pisma su se stalno vraćala. Svako od njih nosilo je istu oznaku: povratak pošiljaocu. Dečak je uporno pisao ocu koji nije uzvraćao pisma, a ta tišina je godinama govorila više nego što bi ijedna reč mogla.

Brak nije potrajao ni kroz najranije detinjstvo njihovog sina. Brus je otišao dok mu je sin još bio beba i na kraju se nastanio na drugom kraju zemlje, u Kaliforniji. Debi je ostala sama da podiže dečaka, seleći se iz grada u grad i boreći se da plati račune za struju.

Dete koje će postati jedan od najpoznatijih glasova u svetu muzike odraslo je bez ijedne uspomene na prisustvo sopstvenog oca. Bez rođendana. Bez telefonskih razgovora koji bi potrajali. Samo sa adresom na koju je slao pisma i koverte koje su se vraćale kući neotvorene. Skoro tri decenije, to je bio njihov jedini odnos.

Dečak iz Detroita i stranac istog imena, negde na zapadu – nikada se nisu sreli, nikada razgovarali… A onda se sve promenilo.

Krajem devedesetih, prkosni beli reper iz Detroita munjevito je ušao u mejnstrim, predstavivši se svetu pesmom koja se neprestano vrtela na svakoj radio-stanici u Americi. Maršal Brus Meters treći odjednom je postao Eminem, a Eminem je odjednom postao slavan. I baš tada se njegov otac ponovo pojavio.

Godine 2001. Brus Meters je objavio otvoreno pismo sinu kojeg nije odgajio, tvrdeći pred novinarima da je oduvek želeo odnos s njim. Rekao je da ga je bilo nemoguće pronaći zbog čestih porodičnih selidbi. Tvrdio je da mu je Debi uskratila sina.

Eminem je odgovorio na jedini način koji je njemu delovao iskreno. Rekao je da se njegov otac jedva i trudio dok je on bio dete, te da na pisma koja je slao nikada nije stigao odgovor.

Dva čoveka. – Dve potpuno različite verzije iste tišine. I bez obzira na to koliko je glasno neko od njih govorio za medije, ništa se u vezi sa prošlošću zapravo nije promenilo. I dalje se nikada nisu sreli. Umesto ponovnog susreta, otuđenost je postala sirovina za stvaranje.

Eminem je to odsustvo pretvorio u stihove, u čitave pesme zasnovane na praznini gde je otac trebalo da bude – u numere poput „My Name Is” i „Cleanin’ Out My Closet”, koje su milionima stranaca omogućile da čuju kako je tačno izgledao osećaj vezan za to prazno poštansko sanduče. To nije bilo suptilno, niti je trebalo da bude.

Čitava generacija je saznala za neuspehe Brusa Matersa kroz muziku njegovog sina, i to pre nego što su uopšte čuli njegovo ime u naslovima vesti.

Njih dvojica nikada nisu razgovarali. Ni kada je Eminem postao jedan od najprodavanijih izvođača u istoriji. Ni kada je i sam postao otac. Nijednom, tokom svih godina koje su usledile nakon pisama sa oznakom „vratiti pošiljaocu”.

U junu 2019. godine, Brus Maters je preminuo u svom domu blizu Fort Vejna u Indijani; uzrok smrti je, navodno, bio srčani udar. Imao je šezdeset sedam godina. Njegov sin je imao četrdeset šest i proveo je čitav svoj odrasli život kao jedna od najprepoznatljivijih osoba na planeti, dovoljno blizu da bi jedan telefonski poziv ili avionska karta mogli da premoste tu udaljenost u gotovo bilo kom trenutku. To se nikada nije dogodilo.

Brus Maters je umro a da nikada nije upoznao čoveka u koga je njegov sin izrastao, nikada nije odgovorio ni na jedno od onih pisama iz detinjstva, niti je ikada popravio ono što se slomilo pre nego što je njegov sin uopšte prohodao. Nije bilo pomirenja na samrtničkoj postelji. Nije bilo poslednjeg razgovora koji bi poništio decenije tišine. Samo kraj koji je odgovarao početku: otac i sin koji su ostali stranci sve do poslednje stranice.

Ipak, ono što je Eminem izgradio iz tog odsustva nije nestalo očevom smrću. Pesme se i dalje slušaju. Priča se i dalje prepričava. A praznina koju je njegov otac ostavio za sobom postala je, na svoj neobičan način, jedan od razloga zbog kojih je svet uopšte saznao ime njegovog sina.