Ovako roditelji uništavaju svoju decu, a da toga nisu ni svesni : Tvrdi protojerej

Ko je kriv što nam deca odrastaju lenja, ravnodušna, neljubazna? Na ovo pitanje odgovorio je protojerej Dmitrij Smirnov.

A roditelji bez inicijative će bespomoćno dići ruke: „Šta možemo da uradimo?“ I svojim nedostatkom volje gurnuće svoju decu ka Satani. A onda će otrčati u crkvu i pitati: „Oče, šta da radimo? Moj sin je išao u crkvu do trinaeste godine, a sada ga ne možete naterati da ide.“

Zašto se ovo dešava? Zato što možemo samo da vozimo. Ali kako bi trebalo da to radimo? Trebalo bi da to radimo onako kako su to činili sveti apostoli, koji nikada nikoga nisu vukli niti terali. Na primer, apostol Petar je jednom održao propoved posle koje se krstilo tri hiljade ljudi.

Ili kada je Jovan Kronštatski propovedao u Kronštatu – pet hiljada ljudi je plakalo i pokajalo se. Nisam bio lenj i pročitao sam sve propovedi Jovana Kronštatskog. Nisam tamo našao nijednu izvanrednu reč. Običan govor.

Jer pored takvih ljudi kao što su apostol Petar i Jovan Kronštatski, ljudi se zaista okreću Hristu. Tako i mi u našim porodicama treba da budemo poput svetih apostola. Štaviše, stariji članovi porodice odgovorni su pred Bogom za ono što će na kraju podići od svojih sinova: svinju ili hrišćanina?

Najvažnija stvar za čoveka nije plata, ni auto, ni parče zemlje na vikendici. Sve to nema nikakvo značenje za Boga. Glavno za Njega je – kakvu si decu odgajio?

Koga si odgajio: potrošača koji koristi sve oko sebe, ili osobu koja će služiti ljudima i odgajati svoju decu? To su potpuno različiti zadaci.

Ako postavite cilj da steknete dobro obrazovanje, da dobijete dobar posao, ali da se uopšte ne brinete o svojoj duši – možete odgajiti pravu životinju. I što je pametnija i obrazovanija, to će više tuge doneti ljudima oko sebe. A ako je ta osoba još i drska, podla, pa se čak i umeša u politiku – onda će doneti tugu desetinama miliona ljudi.

I ko je kriv? Mama i tata, koji su hteli da daju obrazovanje, plaćali tutore, sređivali negde… I mnogo su se trudili. I šta se na kraju desilo? Odgajili su budućeg stanovnika pakla. Jer roditelji koji ne mare za dušu svog deteta – pripremaju ga za pakao.

Zato, kada se neko žali na svoje dete, savetujem mu da ode do najvećeg ogledala u kući i pljune u njega. I nema potrebe da briše…

Šta god da kažete o ponašanju ili navikama vašeg deteta – vi ste jedini krivi. Poslali ste ga u školu koja je bila najbliža kući, niste se interesovali za njegovo učenje, njegove prijatelje, hobije, misli…

Jedna žena se žalila da njen muž ne posvećuje dovoljno pažnje svojoj deci. Ali ti si ga takvog izabrala! Veoma je važno da shvatiš obim svoje odgovornosti.

Muž, zauzvrat, treba da preuzme odgovornost za odgajanje dece, a ne da je prebacuje na pleća žene. Jer odgajanje dece je najteža stvar u porodičnom životu.