Ovo drvo ne želite da vidite, kao iz horora da je izašlo: Lokalci tvrde da se ove palme kreću, pređu i do 10 metara godišnje

Ova palma se navodno kreće po šumi u potrazi za boljim uslovima za život. Čak je i izgled korena zanimljiv,  proteže se izvan zemlje i podseća kao da stoji na štulama. Razlog za ovaj fenomen je od životnog značaja za ovu biljku iz prašume.

Palma je poreklom iz tropskih kišnih šuma u ​​Centralnoj i Južnoj Americi. Veruje se da ova biljka navodno “hoda” iz senke na sunčevu svetlost tako što pušta korenje u pravcu u kojem želi da se kreće, a zatim dozvoljava starom korenju da se podigne u vazduh i ugine.

Priču o hodajućoj palmi dele vodiči kroz kišne šume godinama. Prvi put je u nauci predložio Džon H. Bodli 1980. godine. U časopisu Udruženja za tropsku biologiju i zaštitu prirode, dr Bodli je izvestio da palma koristi svoje korenje da se “udalji” od svoje tačke klijanja ako drugo drvo padne na sadnicu i obori je.

Na ovaj način, drvo može da se udalji od prepreka koje predstavljaju veliku opasnost za nezrele palme.

Nedavno, Peter Vršanski, paleobiolog iz Instituta za nauku o Zemlji Slovačke akademije nauka u Bratislavi, tvrdi da je iz prve ruke video ovaj fenomen. Međutim, drugi naučnici insistiraju da je hodajuća palma mit. Biolog Herardo Avalos objavio je detaljnu studiju o Socratea exorrhiza gde je primetio da drvo ne hoda jer se njegovo korenje ne pomera.

Za razliku od drugih drveća koja imaju korene potpuno skrivene pod zemljom, hodajuća palma ima viši korenov sistem koji raste od osnove drveta, nekoliko metara iznad zemlje. Vremenom, kako zemljište erodira, neki od ovih korena odumiru, a formiraju se novi koreni.

Da li ovo korenje zaista pomera lokaciju drveta? Nažalost, istraživanja poput Avalosovog sugerišu da drveće ostaje na mestu. Naučnici nastavljaju da proučavaju hodajuću palmu i njen jedinstveni korenov sistem. Neki veruju da korenje omogućava drvetu da bude stabilnije u močvarnim područjima.

Drugi sugerišu da stubovito korenje omogućava palmi da raste više kako bi dosegla svetlost bez potrebe za povećanjem prečnika stabljike, čime se ulaže manje biomase u podzemno korenje nego kod drugih palmi.