Poslednja stanica čežnja

Dženifer je u neverici namignula svom odrazu u ogledalu. Da li je u raju? Restoran je savršen, baš kao i hrana. Ni ženski toalet ne bi mogao da bude lepši. Apsolutni luksuz: svuda mermer, a na polici korpa puna malih, mekim frotirskih peškira za jednokratnu upotrebu. Veće nije moglo bolje da počne.
Oči su joj blistale od sreće.
Nagnula se napred i prvi put u životu nije bila razočarana svojim izgledom.Ogledalo više nije pokazivalo gojaznu devojku neposlušne kose, već atraktivnu i punu samopouzdanja. Ceo život je pred njom, a napolju je čeka Džejms, njen pratilac.
Dženifer Edvards je poznavala Džejmsa Rokija otkad je znala za sebe. Iz kućice u kojoj je živela sa ocem imala je dobar pogled na Džejmsovu raskošnu vilu u viktorijanskom stilu sa širokim prilazom.
Dok je bila dete, obožavala je Džejmsa prateći svuda njega i njegove prijatelje. Kao mlada devojka bila je toliko zaljubljena u njega da se svaki put zarumenela i zbunila kad ga je slučajno srela. On to, međutim, nije primećivao, verovatno zbog razlike u godinama. Naime, Džejms je šest godina stariji od nje.
Ipak, sada sve drugačije. Više nije nezrela devojka, sad joj je dvadeset jedna godina, ima univerzitetsku diplomu iz francuskog jezika, a uskoro će dobiti posao u advokatskoj kancelariji u Parizu, gde je radila tokom letnjih raspusta.
Konačno je žena i njen život trenutno ne može biti lepši.
Zadovoljno je udahnula, popravila je ruž i prstima namestila sjajnu kosu, koju je nekoliko sati ranije uz veliki napor ukrotila.