Koliko je prošlo od kada je Henri došao kod njega kao mali, preplašeni dečko bez igde ikoga? A vidi ga sada, sa ponosom je pomislio. To je delom i njegova zasluga. Zašto li mu je baš on od toliko šticenika prirastao za srce? Možda što je od prvog dana u bledunjavom, preplašenom dečaku prepoznao plamen koji gori još i sada. Nije on bez razloga dobio nadimak Henri Nepobedivi. Zaista je nepobediv. Prvo je pobedio sebe samog, svoju usamljenost, strah i strepnju od neizvesne, zastrašujuce budućnosti bez roditeljske zaštite. A kada je porastao, pobedio je ceo svet. Ili bar onaj deo…
515
