Ljupka buntovnica

– Čoveče, kako ti nije jasno da znam da si ti uzeo moju košulju? Vrati mi je, ili ćeš mi skupo platiti! – jedan sitan, mršavi mladić je mahao pesnicom ispred nosa drugog mladića, koji je bio bar dva puta krupniji od njega.
Krupniji mladić, čija je ruka bila u gipsu, ljutito je udario nogom o pod. – Da ti platim? Tu tvoju prljavu košulju? – Prezrivo je okrenuo glavu na drugu stranu, ali pogledom je i dalje budno motrio svoga protivnika.
Slabiji dečak je prišao onom jačem kao daje bio spreman da ga ubije. Svim posmatračima je bilo jasno da bi mu se lako moglo desiti da bude oboren.
To je bilo jasno i Čeril Farel kada je čula viku i vrisak u direktorovoj kancelariji dok je sedela i slušala o najnepri-jatnijim događajima koji su se odigrali u domu za poslednjih nedelju dana.
Svađa dečaka joj je dobro došla da se izvuče iz direktorove kancelarije.
– Prestanite, obojica! – naredila je de-čacima.
Čeril je dobro znala da su se sukobili Lens i Ken još pre nego što je istrčala iz kancelarije Edgara Rosa.
– Samo ti fah da ga udariš sa tom rukom u gipsu, pa će ti biti potrebna hirur-ška intervencija – opomenula je Lensa,
a zatim je stala između dvojice mladića i gurnula Kena u stranu tako da je izgubio ravnotežu i pao.
S rukama na bokovima, Čeril se okrenula prema Lensu čija je ruka još uvek bila podignuta. – A tebi samo nedostaje baklja u toj ruci, pa da izgledaš kao kip Slobode – primetila je.
Iza njenih leđa su se neki momci podrugljivo smejali, ah Čeril nije skidala pogled sa Lensa.
Lens se pitomo smeškao, ah izraz njegovog hca ipak nije bio pitom. – Skloni mi se s puta, Čeril.
– Zašto? Hoćeš da ti omogućim da pričaš kako smo te ponovo izbacili na ulicu, zar ne? Mislim da će biti bolje da se smiriš i ostaneš ovde. Možda ćemo ti moći pomoći.
– Da ostanem u ovoj bednoj rupi? -Lens joj je prilazio sve bliže ne spuštajući ruku u gipsu.
Čeril nije ni trepnula mada je Lens bio od nje sigurno oko dvadeset kilograma teži. Čula je kada su se iza nje otvorila ulazna vrata. Nije se usudila da se okrene i poleda ko je ušao. Nadala se da je stigao savetnik koji je ranije najavio svoju posetu. – Ne misliš valjda da te se bojim? – upitala je Lensa. 

– To baš nije naročito mudro – odgovorio joj je mladić.
-Znam.
– Sklanjaj mi se s puta. Vidiš da me Ken izaziva. Poslednji put te upozoravam – Lens je sve vreme držao visoko podignutu ruku.
Čeril se nije ni pomerila s mesta. – Prestani da pretiš, Lense. Znam da…

...

NASTAVAK NA STRANI BR. 2 


Pre nego što je Čeril uspela da završi rečenicu, neki čovek u tamnoplavom odelu se izdvojio iz grupe posmatrača i uhvatio Lensovu podignutu ruku, ne obazirući se ni najmanje na gips. Zatim je okrenuo mladića prema sebi. Čeril, koja ranije nikada nije uspela da pročita nikakvu emociju na Lensovom licu, sada je primetila izraz iznenađenja.
Lens se u trenutku našao u fotelji, a nepoznati čovek se nadneo nad njim, stavljajući mu jasno do znanja da mu neće dozvoliti da mrdne. – Ako se usudiš da pipneš ovu devojku, imaćeš posla sa policijom – pripretio mu je.
Lens se udobno namestio u fotelji i trudio se da se ponaša kao da ga ćela ta situacija izuzetno zabavlja. – Baš ste me preplašili. Sav drhtim od straha – kazao je podrugljivim tonom.
– Odlazite – smireno je rekla Čeril štićenicima koji su ih radoznalo posma-trali. Visoki stranac je posebno izazvao njihovu radoznalost. – Pođite u trpezariju na večeru – dodala je. Nije pošla sa njima, nego se okrenula Lensu.
Neznanac je stao ispred nje. – Bolje bi bilo da ga se kloniš – rekao joj je.
– Slušajte, ja ne znam ko ste, ali…
– Ako želiš da mi pomogneš, idi i pozovi nekoga ko je zaposlen u domu – kazao joj je.
– Ja sam ovde zaposlena – odgovorila mu je Čeril.
Iznenađeno je pogledao. – Mislio sam da mi dovedeš nekoga ko radi direktno sa štićenicima – objasnio joj je.
Čeril je srela Lensov pogled. On se podrugljivo smešio. Mladić je imao smisla za humor i Čeril je to često koristila u cilju njegovog prevaspitavanja. – Vidiš šta činiš? – pokušala je i ovoga puta Čeril da okrene stvari na šalu. – Rušiš moj autoritet pred jednim strancem. Večeras ćeš za kaznu prati sudove. Sve ćeš ih sam oprati.
– Samo oni koji su ovde zaposleni mogu da mi naređuju šta da radim – primetio je zajedljivo Lens.
Čeril je uspela da se nasmeši, a zatim se okrenula prema nepoznatom. Tek tada ga je dobro pogledala. Pred njom je stajao snažan muškarac, širokih ramena i kose boje mahagonija. Imao je lepe smeđe oči. Jagodice su mu bile veoma izražene, a tanke usne su odavale čoveka koji se retko kada smešio. Čeril je pokušala da ga nasmeje. – Ja sam Čeril Farel, pomoćnik direktora ovog zoološkog vrta. Ostavite na miru Lensa. On hoće i da ujede.
Čovek se okrenuo prema njoj, ali se trudio da ni Lensa ne izgubi iz vida. -Pomoćnik direktora? – iznenađeno je upitao i odmerio je od glave do pete. Delovala mu je kao neka tinejdžerka sa kovrdžama koje su uokviravale njeno neverovatno mladoliko lice.

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Odgovori

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.