Budi već jednom načisto sama sa sobom Naomi, zahtevala je od sebe, nemilosrdno. Pogledaj činjenicama u oči. Nikada nisi, niti ćeš ikada nekoga tako voleti kao što si volela Rejmonda Milforda u one bezbrižne dane dok život nije umešao svoje podrugljive prste u tvoju ljubav i nametnuo svoje grube zahteve između vas. Nikada nećeš preboleti ranu koju si zadala, nikada nećeš biti u stanju da zaboraviš pogled sivih očiju, kada su razočarenje i bes zamenili ljubav.
Rejmond Milford je tada bio mlađi asistent, a Naomi medicinska sestra na stažu. Voleli su se i bili tako sigurni jedno u drugo. I baš tog dana kada je saopštio da je dobio specijalizaciju na klinici u Parizu i kada ju je pozvao da pođe s njim kao njegova žena, ona je saznala da je njena jedina sestra izgubila supruga u saobraćajnoj nesreći i da leži na kbnici s ozbiljnom povredom noge. Kerolajnina i Majklova devojčica je bila beba, bez igde ikoga ko bi se brinuo o njoj, osim njene tetke Naomi…
Oklevala je. Očajnički je želela da Rejmondu kaže istinu. Ali, šta bi tada Rejmond učinio? Znala je da bi se uprkos svemu oženio s njom i ostao u Engleskoj s tuđim detetom na vratu… A to ne bi bilo fer, ne prema čoveku koga voli, prema lekaru pred kojim je bila brilijantna karijera. Na kraju ga je naterala da ode bez nje, i da za godinu dana, kada se bude malo sredio, dođe po nju.
