Karijera je, svakog trenutka, mogla da mu se nade na velikoj prekretnici, međutim, on nije hajao /a tim Kao što nije hajao ni /a velikim aplau/om, koji je odjeknuo po okončanju emitovanja špice
Mičel je prvi, tapšući, ustao, a za njim su to učinili i svi ostali. Članovi njegove ekipe, par glumaca, kao i prisutni autori prijavljenih radova Svima je bilo jasno da će Kanova špica biti usvojena kao konačno rešenje. I svi su zbog toga bili uzbuđeni Svi, sem Itana.
On se nalazio u svom svetu, u kome se borio sa besom, razočarenjem, sa osećanjem nemoći. Hanino prisustvo je budilo bukvalno sve emocije u njemu: ljubav, mržnju, radost, tugu, želju, ljutnju, osudu Jedva se nosio sa svim onim što je plamtelo u njemu. Mislio je da će glava da mu eksplodira. Imao je potrebu da zaurla, ili da nešto polomi.
Ipak, najviše od svega je želeo da Hana ode, ne samo iz studija, već što dalje od njega, da ode tamo gde je odlučila da se preseli, onoga dana kada ga je ostavila. Bilo mu je potrebno da zna da se nalazila daleko, daleko od njega, na drugom kraju sveta, u drugoj vremenskoj zoni, u onoj u kome se nije budila kada i on, i u kome nije odlazila na spavanje kada i on. U kojoj nije mogao da zna šta je radila, da lije spavala ili je bila budna.
Bilo mu je potrebno da što pre započne svoj oporavak. A tome nije mogao da se posveti sve dok je ona bila blizu njega, toliko blizu, da je mogao da je dodirne.
Ljubav i mržnja su se na čudan način preplitali u njemu dok ju je posmatrao kako mu aplaudira, ludo srećna zbog njegovog uspeha. Zaista je bila srećna. Ludo srećna. Nikada je nije video srećniju. Bila je srećna zbog njega
Iako gaje, pre svega nekoliko dana, ostavila. Ko je to mogao da razume?
