Arslan je osetio poznatu težinu na srcu, jer je iz ličnog iskustva znao šta takav gubitak znači za porodicu. Uostalom, i sam je izgubio dve mlađe sestre.
Dok je na ekranu laptopa pretraživao informacije o Džeraldini Klajd, otkrio je da je njen brat Džeri nedelju dana ranije uneo na internet obaveštenje o sestrinom nestanku. Arslan se vratio na prethodnu stranicu, nestrpljivo čekajući da se ponovo otvori fotografija, jer u pustinji satelitske veze nisu dovoljno brze.
Ponovo se zagledao u lepo lice nepoznate devojke.
Upravo je tako izgledala njegova sestra Aida, samo što su joj oči i kosa bili tamni. Inače, bila je povučenija od svoje bliznakinje Senade. Aidina nežnost i istančani smisao za humor uvek su budili najbolje osobine u ljudima, a kad je umrla samo nedelju dana posle Senade, to mu je slomilo srce i od tog trenutka nije više bio onaj nekadašnji.
I dalje je zamišljeno gledao u monitor. Da li je ova nestala devojka bolesna ili povređena? Ilije, možda, mrtva? Da li su je oteli? Napastvovali? Ubili?
Ilije nestala iz drugog razloga? Možda je naprosto pobegla od nečeg ili nekoga? Bilo mu je teško da razmišlja o tome, pa je odlučno ustao. Okrenuo je leđa civilizaciji da bi živeo u pustinji, daleko od nasilja, buke i kriminala. Posle tragične smrti svojih sestara izabrao je povučen život, na osami.
Ali šta bi bilo da je ova mlada žena njegova sestra? Šta bi preduzeo?
Svoje sestre nije mogao zaštititi. Njih su na svakom koraku pratili te lo hranitelj i, a ipak ih danas nema.
