Ja (45 Z) sam u braku sa svojim mužem Johnom (48M) već 22 godine. Kuću smo kupili ubrzo nakon što smo se vjenčali. Ja sam vodila sve finansije i plaćala hipoteku od 2.500 dolara mjesečno iz svoje plate zadnjih 20 godina – preko 600.000 dolara ukupno.
John radi, ali nikada nije bio dobar s novcem. Vjerovala sam mu i imali smo dogovor „rukovanjem“ da ćemo, iako je hipoteka bila na moje ime, dijeliti vlasništvo nad kućom 50/50 kada bude otplaćena.
Prošle sedmice sam slučajno pogledala poštu adresiranu na Johna od advokata. Otvorila sam je i bila šokirana kad sam vidjela da je to ugovor kojim se puno vlasništvo naše kuće prenosi na Johnovu majku, koja ima 75 godina i živi u staračkom domu. Ugovor je potpisan prije godinu dana.
Suočila sam Johna: „Šta je, dođavola, ovo? Dao si našu kuću svojoj majci iza mojih leđa nakon što sam ja plaćala hipoteku 20 godina??“
John je priznao da je to uradio jer je majci ponestajalo novca i morala bi otići u državni dom ako joj ne bi pomogao da plati troškove. „Ona je moja majka, morao sam nešto da uradim“, rekao je.
Ja sam eksplodirala: „Tako što si mi ukrao kuću i više od pola miliona dolara koje sam ja uložila u hipoteku?? Ta kuća je investicija mog života!“
John je rekao: „Opusti se, kada moja majka umre, kuća će se vratiti meni i naša djeca će je jednog dana imati.“
Rekla sam Johnu da to nije dovoljno dobro – želim da me isplati za 50% kapitala koji sam uložila tokom 20 godina, što je barem 300.000 dolara na osnovu trenutne vrijednosti.
John je odbio, rekavši da pretjerujem jer ću „sve to dobiti nazad“ kada mu majka umre. Podsjetila sam ga da ja i dalje plaćam kuću koja više nije moja.
Jesam li ja u krivu što tražim nadoknadu za otkup, s obzirom da mi je vlasništvo oduzeto? John kaže da sam pohlepna i naredio mi je da se „maknem“ iz priče oko kuće.
