“Radim 50 godina kao psihijatar, a od reči žene koja je doživela kliničku smrt digla mi se kosa na glavi: Godinama sam želeo da zaboravim ono što sam čuo”

“Kosa mi se digla na glavi, a ježi su mi se spuštali niz kičmu kada sam čuo priču o pacijentu koji je doživeo kliničku smrt. Sve što sam tada čuo navelo me je da preispitam svoje znanje o mozgu, svesti i ko smo zaista. U to vreme sam tek počinjao svoju psihijatrijsku praksu. Gradio sam naučnu karijeru, pa sam odlučio da kolegama ne pričam o čudnoj priči svog pacijenta. Plašio sam se da će me optužiti za neprofesionalizam ili, još gore, da će me učiniti svojim pacijentom”, kaže američki psihijatar Brus Grejson.

“Pre pedeset godina diplomirao sam na fakultetu i postao lekar na odeljenju psihijatrijske hitne pomoći u Virdžiniji. Pet meseci nakon početka rada dogodio se ovaj incident. Tog dana sam ručao u bolničkoj kafeteriji. Dok sam podizao još jednu porciju hrane do usta, zazvonio mi je pejdžer. U iznenađenju ispustio sam viljušku i ona je, zajedno sa hranom, pala na moju kravatu, ostavljajući veliku crvenu mrlju od sosa. Pokušao sam da je očistim, ali je samo postajala veća. Pošto su me hitno pozvali na odeljenje, odlučio sam da se ne presvlačim. Obukao sam beli mantil i niko nije mogao da vidi moju mrlju na kravati”, seća se Brus Grejson.

Na odeljenju je saznao da je pacijentkinja Holi primljena nakon pokušaja samoubistva. Bila je studentkinja prve godine univerziteta. Pošto je bila bez svesti, Brus Grejson je razgovarao sa njenom prijateljicom Suzan, koja je stigla odmah posle kola hitne pomoći.

“Suzan mi je rekla da Holi želi da napusti univerzitet, ali joj roditelji to ne dozvoljavaju. Nisam mogao da saznam ništa više, pa sam je otprao do vrata. Kada sam se vratio u sobu, bilo je veoma vruće. Seo sam, otkopčao par dugmadi na mantilu i ponovo video svoju zaprljanu kravatu”, prisetio se Brus.

Sledećeg dana Holi se osvestila. Brus je trebao da razgovara sa njom i napiše izveštaj o njenom stanju. Kada je ušao u sobu i predstavio se, Holi mu je rekla:

“Znam ko si. Videla sam te juče.”

Brus je bio zbunjen jer je bio obavešten da pacijent nije došao svesti celog prethodnog dana.

“Bio sam u tvojoj sobi nekoliko puta. Rekli su mi da si bez svesti”, rekao je doktor.

“Videla sam te u drugoj sobi. Razgovarao si sa Suzan. Još uvek si nosio kravatu sa crvenom mrljom koju si prekrio mantilom”, objasnila je Holi.

Brus Grejson nije mogao da veruje svojim ušima. “Šta si rekla?” bilo je sve što je mogao da izgovori. Široko otvorenih očiju, slušao je kako mu pacijent prepričava razgovor sa Suzan.

Brus Grejson je sakupio na desetine sličnih slučajeva u kojima su pacijenti prijavljivali van-telesna iskustva.

“Bilo je slučajeva gde su ljudi upravo zbog takvih priča postajali moji pacijenti. Na primer, vatrogasac Bil Harnlund došao je na psihološku procenu nakon što je rekao lekaru da je tokom kliničke smrti upoznao svog pokojnog oca”, kaže Brus.

Bil je tokom gašenja požara povređen i izgubio svest. Video je sebe izvan tela, bez bola i dima, kao da lebdi kroz tunel sa svetlom na kraju. Video je scene iz svog života, ljude koje je davno zaboravio, a zatim svog pokojnog oca koji ga je naterao da se vrati u telo.

“Kasnije mi je doktor rekao: ‘Niste slučajno umrli.’ Odgovorio sam: zaista sam umro, a zatim se vratio. Opisao sam sve što sam video. Doktor me je oprezno poslao kod psihijatra”, zaključio je Bil.

Brus Grejson je intervjuisao preko hiljadu ljudi sa sličnim iskustvima i pronašao obrasce: polovinu ispitanika koji su se našli van svojih tela opisivali su kao da im je razmišljanje bilo brže i jasnije. Često su osećali da vreme usporava ili potpuno nestaje, a mnogi su videli događaje iz svoje prošlost

“Šta nam govore ovi obrasci? U institutu su me učili da mozak stvara svest. Međutim, mnogi pacijenti koji su doživeli kliničku smrt izveštavaju da im je svest van tela bila jasnija, a razmišljanje brže nego ikada. Ovo baca ozbiljnu senku na naš materijalistički pogled na svest i podstiče nas da istražimo njenu pravu prirodu”, kaže Brus Grejson.