Režiser je spavao sa njom, testirao njene sposobnosti i poslao je u krevet najzgodnijem muškarcu: Morala je da se napije da bi imala intimni odnos sa njim

U svetu glamura, gde se granica između umetnosti i provokacije često briše, Šeron Stoun ostala je simbol neukrotive harizme, inteligencije i hrabrosti. Njen pogled – hladan i istovremeno vatren – osvajao je publiku širom sveta, dok su njene uloge nosile težinu koje se mnoge glumice nisu usuđivale dotaći.

Film “Niske strasti” (Basic Instinct) iz 1992. godine nije samo obeležio jednu eru, već je postao simbol filmske provokacije. Ostvarenje koje je zaradilo neverovatnih 352 miliona dolara donelo je Šeron Stoun svetsku slavu, ali i duboke emotivne ožiljke.
Tek mnogo kasnije, i ona i reditelj Pol Verhoven progovorili su o tome šta se dešavalo iza kulisa, otkrivši detalje koji su šokirali javnost.

“Tražila sam da mi prijatelj leži kraj kreveta dok sam snimala tu scenu i da mi priča neke šale. Imali su na setu čak i bolničara sa maskom sa kiseonikom, jer sam imala osećaj da ću se onesvestiti dok to snimam”, rekla je Šeron Stoun o sceni nasilja kada ubija alatom za razbijanje leda, pa dodala:

“Rekla sam im da želim to sve da snimim odjednom i da ugase sva svetla. Kada su upalili svetlo, reditelj Pol Verhoven je bio toliko uplašen da se umalo srušio sa stolice.”

I sam reditelj kasnije je priznao neobičan detalj iz njihovog profesionalnog odnosa:

“Drago mi je da sam Šeron odveo u krevet. Ne zato što je seks bio jako dobar, bilo je u redu, nego što sam zbog nje upoznao ljubav svog života, svoju suprugu Naomi.”

Godinama kasnije, Šeron Stoun se ponovo našla u središtu pažnje zbog filma „Specijalista“, u kojem je igrala uz Silvestera Stalonea. Iako su njih dvoje postali prijatelji tokom snimanja, scena pod tušem izazvala je napetost i nesporazume.

“Ok. Neka se zna, nisam želeo da radim ovu scenu jer Šeron nije sarađivala. Dolazimo do seta i ona odlučuje da ne skine ogrtač. Direktor traži da ostane samo nekoliko članova ekipe, a ona to ipak neće da skine. Obećao sam joj da neću biti toliko slobodan da bilo šta uradim, pa u čemu je problem?”, rekao je Stalone.

Šeron je tada kratko odgovorila: “Samo mi je muka od golotinje.”

Napetost je rasla, dok Stalone nije pokušao da reši situaciju na svoj način:

“Pitao sam je da li može da joj pozli na nečijem drugom filmu. Nije imala ništa od toga, pa sam otišao do svoje prikolice, doneo bocu Black Death votke koju mi je dao Majkl Daglas i posle pola tuceta bili smo mokri i divlji.”

Šeron Stoun nikada nije bežala od izazova, ali je uvek govorila o ceni koju svaka „hrabra“ scena nosi – fizičkoj, emocionalnoj i profesionalnoj. Njena iskrenost, često sirova i bez filtera, učinila ju je jednom od najautentičnijih glumica svoje generacije.

U svetu u kojem se od žena očekuje da budu savršene, Šeron Stoun ostala je ono što je oduvek bila – žena od krvi i mesa, s dušom umetnika i hrabrošću ratnika.