Bila je fascinirana od trenutka kad je taj par ušao u restoran. Keri se osećala kao hipnotisana, zapravo, kao da ju je on hipnotisao.
Kad je ušetao onako samouveren i visok, u elegantnom tamno-sivom odelu, prostorijom je prostrujao žamor i svi su se okrenuli u njegovom smeru. Rukom je olabavio kravatu dok je pogledom preleteo preko gostiju. Pritrčao im je Džejkob, menadžer restorana, da ih otprati do najboljeg stola u zadnjem delu sale. Onda je poslao Keri da ih posluži.
-Svaku želju treba da im čitaš iz očiju, da li je to jasno? Ovi gosti vredni su svakog truda.
Plavuša je bila zaista neverovatno lepa, ali pored tog muškarca činila se gotovo beznačajnom, jer je on bio… Keri je tražila odgovarajući izraz i jedini kojeg se setila, a da je odgovarao, bio je: savršen. Morala je da se obuzdava da ne bi zurila u njega.
Upravo se rastaju, pomislila je. Ili, bolje rečeno, on zahteva raskid.
Služeći goste u ovom papreno skupom restoranu u Melburnu, Keri se zabavljala tako što je izmišljala priče o ljudima, koji su tu dolazili na ručak ili večeru.
Sada, nešto posle ponoći, bila su zauzeta samo tri stola, pa je imala vremena da osmotri posetioce. Za jednim stolom se ozbiljan poslovni razgovor pretvorio u veselu zabavu, ali tome će uskoro kraj, jer je šank zatvoren. Za drugim je sedeo par i oboje su delovali napeto. Dama u elegantnoj crnoj haljini ćutke je jela salatu i videlo se da se neprijatno oseća. Prvi put se porodila i sad pati zato što još nije povratila devojačku liniju, procenila je Keri.
A bio je tu i taj divni par…