Čitaj besplatno ispod
Žene ne odlaze od sicilijanskog milijardera Roka Kastelanija! Sve stoje on želeo bila je ljupka, pokorna žena. Umesto toga, Frančeska je umakla pre prvog plesa na njihovoj svadbi! Ali Roko je ušao u trag svojoj odbegloj mladoj nevesti i ona je sad opet pored njega… gde dobra sicilijanska žena i treba da bude!
Roko je ostao bez svoje prve bračne noći… i sad ništa neće moći da ga spreči da uzme svoju nevinu nevestu…
Gvozdenom voljom obuzdavajući želju da ispolji svoju narav, Roko ju je posmatrao kako hvata kvaku na vratima… kako joj postaje jasno da su zadnja vrata zaključana i da ni na koji način ne može da pobegne. Ispod oboda njenog šešira video joj je u očima uspaničen, prestravljen pogled divlje životinje.
Potcenio ju je, ljutito pomisli i oseti tračak zajedljivog zadovoljstva. Od svih žena koje je sreo jedino Frančeska uspeva da ga iznenadi.
– Buona sera, tesoro. Dobro došla kući. – Poslednje reči izgovorio je na engleskom jer su njih dvoje oduvek razgovarali služeći se tim jezikom i primetio je kako joj je sva boja nestala iz obraza.
Zar je zaista tako naivna?
Zar je stvarno mislila da se može vratiti na Siciliju a da on to ne sazna?
Sačekao je da mu uzvrati, ali ona ništa ne reče. Umesto toga sedela je ukočeno kao sleđena, stiskala ivice sedišta, a grudni koš joj se ubrzano dizao i spuštao dok se borila za vazduh.
Daje bilo ko drugi na njenom mestu, Roko bi možda osetio i sažaljenje.
Ali nimalo nije žalio svoju ženu. Zašto bi je žalio? Posle onog što je učinila, ima sreće što on uopšte sedi s njom u istom automobilu.
– Kao da si iznenađena što me vidiš. – Trudeći se da ne pokaže osećanja, s naporom je zadržao smiren ton. – Zašto? Mi smo venčani, tesoro. Zašto ne bih sačekao ženu koja se vraća u naš dom?
Konačno je okrenula glavu prema njemu i užasnuto ga pogledala. – Kako si znao? – Gotovo je šaputala i morao je da načulji uši da bije čuo.
– Kako sam znao da ćeš večeras sleteti? – Nije mu bilo lako da se osmehne, ali ipak je uspeo i pri tom jedva primetno slegnuo ramenima. – Zar si zaista mislila da neću saznati0 Ti si moja žena, Frančeska, brinem se za sve što ti se dešava. Tvoj otac te je poverio meni i ja sam odgovoran za tvoju bezbednost. Tu ulogu shvatam krajnje ozbiljno.
– Brineš? – reče ona i glas joj dobi nešto malo pređašnje snage. – Ne brineš ti za mene, Roko. Ne brineš ti ni za koga osim za sebe.
Roko se malo nagnu i skinu joj šešir. Tamna kosa rasu joj se i pade u kovrdžavim talasima na ramena. Izgledala je neverovatno mlada. Previše mlada da bi kovala zavere.
– Puna si iznenađenja – promrmlja on zamišljeno.
