Slavsko žito se ne kuva samo po receptu, već sa pažnjom, tišinom i poštovanjem. Nekada se verovalo da žito “pamti” ruke koje ga spremaju, pa se kuvalo polako, bez žurbe, u miru i sabranosti.
Potrebni sastojci:
- 500 g belog pšeničnog zrna (najbolje domaćeg)
- oko 300 g šećera
- 1 kesica vanilin-šećera ili 1 kašičica prave vanile
- 100 g mlevenih oraha (po starinskom – obavezni)
- malo rendane korice limuna (po želji)
- prstohvat soli
- hladna voda
- Za ukrašavanje (po starom običaju):
- krupno seckani ili polutucani orasi
- malo šećera u prahu
- krstić od oraha ili badema
Foto: Shutterstock
Priprema:
1. Biranje i pranje žita
Žito se najpre pažljivo prebira, zrno po zrno, da se odstrane ljuske i nečistoće. Zatim se opere u više voda, dok voda ne ostane potpuno bistra.
2. Potapanje preko noći
Oprano žito se prelije hladnom vodom i ostavi da prenoći. Ovo je važan korak – nekada se govorilo da žito mora “da se odmori” pre kuvanja.
3. Sporo kuvanje
Sutradan se žito ocedi, nalije svežom hladnom vodom i stavi na tihu vatru. Kuva se polako, bez naglog ključanja, i nikada se ne meša varjačom, već se samo povremeno protrese lonac.
Kuva se dok zrna ne omekšaju i ne počnu da pucaju, što može trajati i više od sat vremena.
4. Ceđenje i sušenje
Skuvano žito se procedi i rasprostre na čistu pamučnu krpu ili čaršav. Pokrije se drugom krpom i ostavi da se dobro osuši – nekada i nekoliko sati, čak i ceo dan, da ne ostane ni trun viška vlage.
5. Mlevenje
Po starom običaju, žito se mlelo na ručnoj mašini za meso ili tucalo u avanu. Danas se može samleti u mašini, ali bez pretvaranja u kašu – treba da ostane zrnaste strukture.
6. Mešanje žita
U samleveno žito dodaju se šećer, vanila, prstohvat soli i mleveni orasi. Sve se lagano rukom ili drvenom kašikom sjedini. Po želji se doda malo rendane limunove korice.
Ako je masa suva, može se dodati kašika-dve vode u kojoj se žito kuvalo.
7. Oblikovanje i ukrašavanje
Žito se blago poravna u činiji ili tanjiru. Odozgo se pospe šećerom u prahu i ukrasi orasima, najčešće u obliku krsta – simbola vere i sećanja.
Starinski savet:
- Žito se sprema u tišini, bez svađe i žurbe.
- Ne proba se pre nego što se završi, iz poštovanja prema običaju.
- Najlepše je kada prenoći i “odleži”, jer tada ukusi postanu puni i zaokruženi.
