Njen čežnjivi i zaljubljeni nepostojeći muž!
Rejčel sede za svoj pisaći sto i pogleda venčani prsten, čiji je dragi kamen bio impozantne veličine. Izgledao je čudesno. Ako ga čovek ne pogleda kroz juvelirsku lupu, nikad ne bi primetio da kamen nije pravi dijamant.
Pogledala je fotografiju koju je po njenoj i Džekovoj molbi na obali u San Antoniu napravio jedan prolaznik. Postavila ju je na ormarić za dokumentaciju.
Prsten, fotka pa onda i ova pošiljka cveća, svako je u firmi mislio da je ona zaista udata.
E, pa dobro, to je bila varka. Ali, čim je ona pre šest meseci čula za slobodno radno mesto u “Dejvidson dizajnu” shvatila je to kao imperativ. Mala firma, dobar posao – šta je moglo biti bolje za sticanje karijere. Zatim, načula je da Valter Dejvidson daje prednost udatim i oženjenim kandidatima. E, samo ovu kvalifikaciju ona nije imala.
Zato, morala je da slaže.
Na kraju, dobila je posao koji je volela, a Valter Dejvidson talentovanu i vrednu arhitektkinju. Nije napravila nikakvo zlo. A njen plan je funkcionisao.
Rejčel uzdahnu. Imala je osećaj niže vrednosti svaki put kad bi bacila pogled na fotku. A tada je obavezno mislila i na onu noć koju je provela sa Džekom. Sećala se svakog trenutka, svakog poljupca, svakog dodira, svakog šapata i nežnosti.
On joj je davao osećanje da je ona sasvim druga žena kojoj u ljubavi ništa nije nepoznato.
I to ju je na smrt preplašilo.
Sa bolom se sećala baš momenata kako se osećala pri buđenju. Srećom bila je toliko razumna, pa je hotel brzo napustila. Pomisao na onu noć terala joj je crvenilo u lice. Kakva je to žena koja je imala divlji seks od koga ponestaje dah sa čovekom koga nikad ranije nije srela?
