Oznaka: Iva Mili
IVA MILI Maske padaju Grof Fransoa Fonblan sedeo je u velikoj sobi za prijeme u svom zamku i sa dosadom gledao kroz prozor. Njegovi ljudi stajali su okolo. Vrata se otvoriše. – Šta je bilo Gankure, reci? – Gospodine grofe, došao je neki seljak. Hoće da vas vidi. – Oteraj …
Grof Fransoa Fonblan sedeo je u velikoj sobi za prijeme u svom zamku i sa dosadom gledao kroz prozor. Njegovi ljudi stajali su okolo. Vrata se otvoriše. – Šta je bilo Gankure, reci? – Gospodine grofe, došao je neki seljak. Hoće da vas vidi. – Oteraj ga. Nemam vremena – …
Vilijam od Vudvorda stajao je pored prozora svog zamka i posmatrao kako se mesec konačno pomalja iza oblaka. Slaba kišica je prestala da rominja i više nije bila tako crna noć. Nije voleo crne noći. Podsećale su ga na protekle godine, opsade, zveket gvožđa, ranjavanja i gubitke koje je hteo …
– Ej, nemoj odmah da se ljutiš, nisam na tebe mislio. Tvoja žena je iz ugledne kuće, ne može se uporediti sa tamo nekom sirotom seljančicom. Ko zna kakva je ta mala, možda je neka ružna, prosta, bez manira i kulture. Takvu bi morao da uzme samo neki očajnik, koga …
Leopold, mladi princ kneževine Rotenhof, gledao je u svog oca Joakima. pokušavajući da obu/da iznenađenje i neslaganje. – Oće, nisam siguran da li sam vas dobro razumeo, kralj Gustav je odredio da se oženim Agnesom <xl Grosenvuda? – ponovio je u negodovanju. – Znam, znam, i ja sam iznenađen. Ali, …
Posle neočekivanog gubitka većine porodice, ostala je samo mala Keti, ćerka Eninog brata Džona, i En, da se brine o njoj. To je za poslednje dve godine išlo prilično zadovoljavajuće. Ali gospođa Stilton se spremala da ovu zimu provede kod ćerke i zeta u Londonu. Džejn je bila pred prvim …
– Znači, sutra se udajem za tvog prijatelja. To si hteo da mi poručiš. Da će mnoge porodice ostati bez sredstava za ţivot ako to ne učinim. Da će porodica tvog prijatelja ostati u siromaštvu ako do tog braka ne dodje. Da ćeš ti postati izdajnik i otpadnik ako zavoliš verenicu svog najboljeg prijatelja. …
U salon je oštrim korakom umarširala stara dama, na čijem licu je lako mogao da se primeti sjaj nekadašnje lepote. Njene žive, nemirne oči odmerile su brzim pogledom ćelu sobu, kao i dvoje malo zatečenih domaćina. Nasmejala se u sebi, prilazeći im. – Draga Elizabeta! Vilijame… – pozdravila ih je. …
