Treptaji duše

Nadin Porter je sedela za klavirom u predvorju tildenskog pozorišta u Nebraski i tužno gledala note ispred sebe. Njeno tmurno raspoloženje nimalo se nije slagalo sa prekrasnom okolinom.
Iza pozorišne zgrade kroz vrbovu šumu, žuborila je rečica. Sve je odisalo dahom svežine. Drveće se ogledalo u kristalnočistoj vodi.
Nadin je još od prvog trenutka bila očarana lepotom prirode. Sve se tako razlikovalo od betonskog i hladnog Sijetla, u kom je do sada živela.
Ali i pored svega, nikako nije uspevala da se opusti i uživa. Na samom početku doživela je neprijatnosti. Putnička agencija preko koje je doputovala, izgubila joj je prtljag, pa je već treći dan morala da provodi u istoj odeći.
U takvom neraspoloženju i posao koji je trebalo da obavi činio joj se užasnim. Prihvatila je da režira mjuzikl o životu legendarne porodice muzičara Arden. Polazna tačka za pozornicu bio joj je jedan dramski komad, koji nikako nije mogao da se uklopi s muzikom. Tekst je bio delo nekog lokalnog amatera i bio je neujednačen.
Nadin je zatvorila knjigu i poraženo oborila glavu. Kroz veliko prozorsko okno prolazili su sunčevi zraci i poigravali se njenom gustom crvenkastom kosom. Kad bi samo imala malo više vremena! Nešto bi i mogla učiniti, ali ovako…
Spustila je prste na klavirske dirke i zapevala, pokušavajući po ko zna koji put da spoji reči s muzikom. Njen snažan glas precizno i bez greške pogađao je svaku notu, davao je život, ono što može da učini samo profesionalni operski pevač.