Primetivši da devojka polazi prema njemu, Džeson povuče svoju stolicu dublje u mrak, iako je prostorija već bila polumračna, osvetljena isključivo svećama koje su Stvarale prijatnu i toplu atmosferu. Oklevajuđ, devojka je za trenutak zastala, trudeći se da nazre njegovo lice koje je bilo u senci. Posle kraćeg sumnjičavog kolebanja, ona se odlučno uputi ka njemu i prišavši stolu, reče: — Zdravo, ja sam gitarista Linda Barun. Ne sećam se da sam vas ranije ovde viđala? — Njene plave oči naprezale su se da bi, kroz polumrak sveca, ugledale njegovo lice. — Nadam se da su vam se pesme svidele……
2058
