U sredu, Meri je gotovo pala sa stolice kada je Mark, poput Supermena, upao na vrata njenog studija. “Šta, kog đavola, nije u redu sa tobom?” “Zdravo i tebi”, odgovorila je mirnim glasom koji je skrivao njeno unutrašnje podrhtavanje. Ustala je kako bi iz malene fioke s brušenim poludragim kamenjen iskopala nešto, ali su joj se prsti upetljali. Moraće da poradi na lošem svetlu u ovoj prostoriji, čim počne da zarađuje, što će se dogoditi u budućnosti, a možda i nikad. “Zovem te i šaljem ti poruke tri puna dana!” Zatvorila je fioku, uzdahnula i okrenula se ka njemu sa…
671
