Ničim nije pokazala da je osetila njegovu ironiju. Sedela je sasvim mimo sa rukama na kolenima. Lice joj je bilo opušteno i samo je jedna bora između obrva ukazivala na neprijatne misli.
Tomas je ustao sa svog mesta, obišao oko stola i seo preko puta nje. Zrak sunca koji se probijao između teških zavesa osvetljavao je njeno lice. Sa zanimanjem je posmatrao čudnu igru kostiju smeštenih u jednom neobičnom ali savršenom rasporedu. Imala je visoko čelo, dug uzan i pravilan nos, visoke jagodice i četvrtastu odlučnu bradu. Njeno lice je bilo ispunjeno životom i snagom, a to su bile dve karakteristike koje je retko sretao zajedno na licima mladih devojaka. Ukoliko je bila mlada. Nije mogao da joj odredi ni godine, ni status, niti bilo šta drugo. Mogla je biti veoma obrazovana, a moglo se dogoditi i da nije pročitala nijednu knjigu. Sve u vezi nje je bilo zagonetno, mada ona svojim stavom nimalo nije potencirala misteriju.
