Grom je prethodio kiši koja je počela da pada kasno uveče i nemilosrdno je padala ćelu noć. Prestala je u ranim jutarnjim časovima. Sunce je izašlo i sve je bilo sveže i okupano. Vazduh je bio čist. Boje su bile pune živosti. Nebo se razmetalo dubokom plavom bojom koja nije viđena danima.
Vozeći automobil mirnim provincijskim drumom. Emili se polako opustila. Uživala je posmatrajući raskošnu prirodu. Spustila je prozor i pustila da joj topao vazduh duva u lice. Unutrašnjost kola ispunila se mirisom rastinja. Sunce je grejalo sve jače. vrućina postajala sve veća. Biće vrelo leto. pomislila je. Nije joj bilo ni malo prijatno u sivoj haljini kratkih rukava koju je imala na sebi. Nadala se da joj baka neće zameriti što nije u cmini.
Misli su joj odlutale u veliku starinsku kuću u koju je kao dete rado odlazila. Sada će joj verovatno dclovati pusto bez dede. Zauvek će joj ostati u sećanju njegova slika kako s velikim slamnatim šeširom ponosno stoji u svom ružičnjaku. radujući se svakom novom pupoljku. Gustav je bio krepak i vedar čovek. Kada je Marko, njegov sin jedinac. zajedno sa svojom ženom poginuo u saobraćajnoj nesreći, naglo je ostario. Emili. ćerki Marka i Paule Dante, bilo je tek dvanaest godina kada je ostala bez oba roditelja. Od tada je veći deo života provela kod babe i dede ili kod svojih tetaka. Marte i Petre, koje su živele u gradu. Deda je svojevremeno imao malu fabriku stakla, ali ju je prodao posle tragične smrti sina s kojim je zajednički vodio posao. Nakon toga je živeo povučeno, odlazeći samo povremeno u ribolov.
Što se više približavala dedinoj kući. to joj je bilo teže. Očaj se spustio na nju poput oklopa. Sve više je bila svesna koliko će joj nedostajati i koliko ga je volela. Pogreb i susret s rođacima unosili su u nju nervozu. Kroz glavu su joj prolazile slike iz mladosti koje i nisu bile baš prijatne. Lidija i Eliot. sestra i brat. bili su razuzdana deca. Pravili su…
Vrelo leto
Nastavi čitati kao član!
