Vreme je!

Povukla se od mene, a onda se okrenula i podigla glavu i pogledala u moje oči, još uvek ništa ne govoreći.
U očima joj se videla i tuga i bes i pitanje i ko zna šta sve ne još.
Osetio sam kako mi srce tuče kao blesavo.
“Šta je sad? Nisi valjda još ljuta na mene? ”
Naslonila se na automobil i odmahnula glavom, sa tužnim izrazom na licu koji mi je kidao srce na froncle.
“Ne ljutim se na tebe. Ljuta sam na njega. Ljuta na sebe. Ili barem zgrožena sa sobom.”
Srce mi se steglo i htelo da pukne dok se suza kotrljala niz njeno lepo lice.
“Šta nije u redu sa mnom? Zašto je to tako teško za mene da nađem nekog ko će misliti na mene s vremena na vreme, a da ne misli samo na sebe? Neko ko ne zaboravlja koje noći u sedmici je moja noć, a koja je noć sa momcima. ”
Krenula je ka meni, zagrlila me i stavila bradu na moje rame. Drhtala je kao nikad do tad.
Spustio sam bradu na njen potiljak i pritisao pokušavajući da joj dam osećaj sigurnosti.
Sve je delovalo tako prirodno kao da smo stotine puta stajali tako zagrljeni.
A nismo…
Promrmljala je jedva čujno:
“Ako kreneš da se šališ ili da pričaš viceve, kunem se da ću te ugristi.”
Spustio sam glavu i poljubio je u čelo.
“Ne bi bilo prvi put, zar ne? U redu, bez šale, bez viceva. Hajde. Ulazi u auto. Sve će biti u redu. Obećavam. Pogledaj me! Obećavam!”
Mršteći se na mene je počela lagano da se izvlači iz mog zagrljaja.
“Ja imam svoj auto ovde.”
Lagano sam je privukao ponovo ka sebi.
“Mačko, rekao sam ti da uđeš u auto. Sada prekini sa svojim pizdarijama i ulazi unutra! ”
Odskočila je od mene kao da sam je ošamario.
“Nemoj me tako zvati! A koliko puta sam ti rekla! I otkud ti pravo da se tako ponašaš?! Imaš jako selektivno pamćenje! ”
I evo nje, opet. Mrzeo sam te njene izlive besa kad popije.
“Prestao sam da brojim. A ko da je i bitno. Svakako je bilo davno kad si to prvi put rekla.”
Gledao sam u vrhove svojih cipela želeći da imam opciju da odem, kako sam umeo često da se ne bih raspravljao sa njom.
“Kladim se da razmišljaš kako da pobegneš? Ha, tako tipično! Ponekad mislim da vi muškarci ni ne znate ništa drugo nego da odete. Ili ni ne dođete. Hajde, idi, ne znam ni što si dolazio!”
U momentu sam samo čuo sebe kako progovaram, kao da je neko drugi.
“Dobro, nisam hteo da ovo ovde kažem i svakako ne u ovim okolnostima, ali ne ostavljaš mi izbora.
Ti si neizostavan deo mog života već godinama.
Znam te jako dobro i naravno da nije problem u tebi.
Hteo sam te odvesti u park u blizini, gde smo se toliko puta nalazili.
Prošlo je već dosta vremena, mačko, kad sam ti prvi put rekao da ću te oženiti jednom. I svaki put, tačnije sva četiri puta, bilo je u tom parku. ”
Osetio sam njen dah i čuo kolebanje u glasu kad je kazala,
“Da li sam ti rekla bez šale? Još ismevaš mene. ”
Naslonio sam svoje čelo na njeno.
“Dušo, to nikada nije bila šala. Ovo što osećam prema tebi me jako plaši, tako da svaki put kada sam pokušao da ti kažem sam namerno napravio da to zvuči kao zadirkivanje.
Ali ja sam bio ozbiljan, uprkos svemu. Svaki put, ja sam stajao tamo u tom parku i nudio ti svoje srce na dlanu. Ionako kuca već dugo samo za tebe ”
Stavila mi je ruke na grudi i odgurnula me, gledajući me pravo u lice.
“Šta kažeš?!”
Zaledilo mi se sve oko srca, praveći knedlu u grlu da nisam mogao da dišem a ne da progovorim.
“Mislim da još nisam to rekao, zar ne? Volim te mačak. Želim da budeš moja žena. I u zadnje vreme sam razmišljao da možda, samo možda, da voliš i ti mene. ”
Udarila me tako jako po ramenu da sam zaboravio koliko je jaka, a zatim mi se razdrala u lice.
“IDIOTE! Naravno da te volim. Zašto mi nikada nisi pre rekao? ”
Pokušao sam da zadržim ozbiljno lice.
“Ja sam te pitao da se udaš za mene, četiri puta! Šta još hoćeš? ”
Najlepši osmeh u univerzumu se prolamao kroz noć…