Konačno je pogledao u devojku.
Dođavola…?! Pa ovo nije ona!, Romeo Dibari je zaškrgutao zubima od besa.
Žena koja je sedela ispred njega ličila je na Linu Mekdauels i zvučala je kao ona. Imala je njen mek, melodičan škotski akcent. Ali sada kad ju je bolje pogledao pod neonskim svetlom… Prokleta bila! Frustriran, provukao je prste kroz kosu i pažljivo se zagledao u prevarantkinju pred sobom. Bez sumnje, veoma liči na Linu Mekdauel, mora da su bliznakinje. Tek kada se pažljivije zagledao u nju, uočio je da su usne ove mlade dame punije, nos malčice duži. a oči šire razmaknute. I kosa joj je drugačija, s crvenkastim odsjajem i spušta joj se niz leđa u mekim uvojcima. Lina je uvek na glavi imala po nekoliko pletenica.
Ova devojka ima odlučan stav, bez trunke Linine lepršave koketerije. Obgrlila je rukama svoje vitko telo, kao da pokušava da ga prikrije od njegovih prodornih očiju, ali pogled nije skrenula. Oči su joj ratoborno iskrile i podsećala ga je na životinju u zamci, koja se neće predati bez borbe.
Neću ni ja, pomislio je protrljavši prstima bradu dok je procenjivao situaciju. Možda su večeras obe keltske lepotice pale u zamku. Možda je ova došla kao Linino pojačanje. Zbilja su glupe ako misle da će se nekažnjeno izvući. Mada, ako ćemo iskreno, za ovu devojku nikad ne bi rekao da je glupa. Staviše, ima u njoj nečeg veoma privlačnog.
