Ćutke je prišla prozoru i pomerila zavesu. Stvarna, prava džungla okruživala je kuću. Osim toga, nije mogla da definiše to osećanje, ali… Bilo je neke neobične, opasne lepote u tom fantastičnom drveću obavijenom gustim zelenilom od koga su prosto bolele oči.
-Ovo nije san… – promrmljala je jedva čujno.
Ne, nije bio. Nalazila se u pravoj palati usred džungle i sve je bilo tako novo i neobično. No, najvažnije od svega bilo je to stoje bila supmga Gerija Lejtona. Ponovo je uzdahnula, a onda je na njenom lepom hcu zabhstao osmeh. Sudbina ju je nagradila za sve što je prcpatila, dovela ju je u novi život i podarila joj ljubav. Sad je njena budućnost bila ovde.
Još neko vreme je gledala kroz pro- zor, a onda se lagano spustila na ve- liki starinski krevet. Na toaletnom stočiću ispred sebe ugledala je neke fotografije. Zagledala se malo bolje i na jednoj prepoznala Gerija kao de- čaka, sa majkom i ocem na koga je izuzetno hčio. Ostah su verovatno bih članovi porodice Segovija. Okrenula se i pogledom prešla preko preosta- lih slika u zlatastim ramovima. Onda se prosto ukočila od iznenađenja… Ne, nije moguće da je to, pomislila je. Zaista, zar može postojati takva sličnost? Ne, to nikako. .. Nije valjda da postoje dve potpuno identične…
-Draga, svi se okupljaju – objavio je Lejton, ulazeći u sobu. – Žao im je što te nisu dočekali. Ali, rekao sam im da… Tek tada je video da ona posmatra fotografiju.
– Oh, izvini! – dobacio je prilazeći. -Zaboravio sam to da sklonim.
Prenula se i pokušala da deluje opušteno.
-Ko je ta devojka? – upitala je.
– Pa… Moglo bi se reći da je moja bivša ljubav.
– Stvarno? Ne znam o čemu se radi, ali mi izgleda… Nekako poznato.
