Devojka trčala ulicom vrišteći upomoć, niko joj nije otvorio, a onda je nađena mrtva: Kad su pored nje pronašli još 11 tela, tad je klupko počelo da se odmotava

Neposredno pre izlaska sunca 1. maja 2010. godine, mlada žena na Long Ajlendu u Njujorku uputila je paničan poziv hitnim službama. “Neko me juri, ubiće me”, rekla je operateru Šanan Gilbert, dvadesettrogodišnja prostitutka.

Policija je i dalje tragala za njom sedam meseci kasnije kada je došla do neverovatnog otkrića: jezivih ostataka četiri druge žene, koje su bile vezane trakom ili kaiševima i umotane u maskirnu jutu.

Policijski pas tragač pronašao ih je skrivene u gustom šipražju pored puta koji ide uz peščani pojas poznat kao Gilgo Bič. Sve četiri su bile sitne radnice za pružanje intimnih odnosa u dvadesetim godinama, a nestale su nakon odlaska na sastanak sa klijentom koji ih je kontaktirao putem neregistrovanih mobilnih telefona.

One su bile prve poznate žrtve monstruma koji će dobiti nadimak Serijski ubica sa Long Ajlenda. 

Kako se potraga širila, otkriveni su ostaci još sedam osoba, uključujući malo dete i jednog muškarca azijskog porekla. Dugogodišnji lov na čoveka odgovornog za neka od najbrutalnijih ubistava u novijoj istoriji SAD završen je pre nedelju dana kada je arhitekta Reks Hojerman priznao krivicu, suočen sa neoborivim DNK dokazima.

Ovaj šezdesetdvogodišnjak, sin vazduhoplovnog inženjera, priznao je ubistvo osam žena davljenjem. Šest žrtava radilo je kao pratnja preko sajtova za oglase, putujući na sastanke sa klijentima poput Hojermana na udaljene lokacije, piše “Dejli mejl”.

Ironično, među žrtvama nije bila Šanan Gilbert, žena čiji je poziv doveo do Hojermanovog konačnog pada. Kada je njeno telo pronađeno u decembru 2011, istražitelji su zaključili da je njena smrt bila “nesrećni slučaj”.

Hojermanov advokat je izjavio da je njegov klijent priznao krivicu kako bi poštedeo svoju porodicu i porodice žrtava mučnog suđenja. Međutim, skeptici veruju da je sadistički i narcisoidni Hojerman, koji je 2000. godine sastavio detaljan priručnik o tome kako loviti, mučiti i ubijati žrtve, to uradio iz isključivo sebičnih razloga, kako bi izbegao iznošenje još gorih detalja o svojim zločinima u javnost.

Šerif koji je nadgledao njegov pritvor opisao je Hojermana kao “potpuno bezosećajnog”, dodajući da nikada nije pokazivao znake potištenosti, već je delovao gotovo samozadovoljno.

On će u kriminalnu istoriju ući kao studija slučaja serijskog ubice koji je decenijama uspevao da vodi dvostruki život. Kao poznati arhitektonski konsultant sa kancelarijom na Menhetnu, svako veče se vraćao u predgrađe, u gradić Masapikva Park.

Hojerman i njegova druga supruga, Asa Elerup rođena na Islandu, živeli su mirno u malom, zapuštenom crvenom bungalovu sa svoje dvoje odrasle dece.

Komšije su ga opisivale kao čudnog, a jedan je tvrdio da je Hojerman ranije uznemiravao njegovu ženu dok se sunčala. Njegova bivša supruga, koja se razvela od njega nakon hapšenja, tvrdila je da ona i deca nisu znali ništa o zločinima.

Iako su istražitelji otkrili da je podrum pretvorio u komoru za mučenje gde je u betonskom sefu čuvao stotine komada vatrenog oružja, porodica navodno ništa nije primetila.

Istraga je godinama tapkala u mestu zbog optužbi za nekompetentnost i korupciju u lokalnoj policiji. Sve se promenilo krajem 2021. godine kada je novi šef policije, Rodni Harison, oformio novu radnu grupu i pozvao FBI.

Hojerman je koristio telefone žrtava da bi upućivao podrugljive pozive njihovim porodicama, ali je istraga bila fokusirana na jednokratne telefone koje je koristio.

Koristeći tehnologiju geolociranja, istražitelji su zaključili da ubica radi u određenom delu Menhetna i živi u Masapikva Parku. Ključni trenutak bio je pronalazak svedoka koji je opisao čoveka nalik divu, visokog skoro dva metra, i njegov prepoznatljiv zeleni ševrolet.

FBI je na kraju potvrdio sumnju uzevši uzorak DNK sa bačene kore pice koju je Hojerman ostavio u kanti za smeće blizu svoje kancelarije.

Uprkos priznanju, mnoga pitanja ostaju otvorena. Jedno od tela pronađenih kod Gilgo Biča pripadalo je neidentifikovanom muškarcu azijskog porekla koji je nosio žensku odeću.

Hojermanove internet pretrage uključivale su pornografiju sa vezanim mladim muškarcima, što je navelo neke na spekulaciju da je priznao krivicu kako bi izbegao da njegova muževnost bude dovedena u pitanje pred porodicom.

Takođe ostaje misterija Šanan Gilbert. Njena porodica i dalje veruje da je ubijena, što podržava nezavisni izveštaj mrtvozornika koji je utvrdio da na njenim ostacima nedostaje podjezična kost, koja se često oštećuje tokom davljenja.

Ubica koji je bio toliko neuhvatljiv imaće priliku da kaže svoje na izricanju presude u junu. Njegov advokat veruje da će iskoristiti tu priliku, ali da li će Reks Hojerman odgovoriti na bilo koje od preostalih pitanja o svojim užasnim zločinima, ostaje da se vidi.

U nastavku pogledajte dokumentarac o ovim stravičnim zločinima: