Bio je 31. januar 1977. u San Hozeu, Kalifornija, bar „Lavljo gnezdo“ je te večeri bio živ — muzika je bila glasna, smeh se prelivao preko stolova, uteha prijatelja na kraju dugog dana. Žanet je bila tamo, nasmejana, opuštena, nesvesna da će joj se život tu i tada završiti.
Čovek je prišao njihovom stolu, niko ga nije poznavao, ali bio je ljubazan, neupadljiv. U 23:50, Žanet se nagnula bliže prijateljicama i osmehnula se. „Deset minuta“, rekla je. „Odmah se vraćam.“
Gledali su je kako izlazi sa njim na vrata, prošlo je deset minuta, zatim dvadeset, zatim sat vremena. Kada se bar zatvorio u 2 ujutru, a Žanet se još uvek nije vratila, do jutra, strah je preovladao.
Policija je pronašla njen Folksvagen Bubu parkiranu samo tri bloka dalje, vrata su bila zaključana. Sve je izgledalo obično — dok nisu bolje pogledali. Žanet je bila u autu, na zadnjem sedištu, mrtva, sa košuljom dugih rukava vezanom oko vrata. Obdukcija je potvrdila da je zadavljena i seksualno zlostavljana. Neko je pokušao da zapali auto, ali nije uspeo. Unutra, detektivi su pronašli nešto malo – gotovo besmisleno – pakolicu cigareta „Iv“, brend koji se prodavao ženama 1970-ih, ali Žanet nije pušila „Iv“. Otisci prstiju nađeni na pakovanju su bili savršeni, jasni, onakvi kakvi detektivi sanjaju, ali kada su ih propustili kroz sistem nije bilo podudaranja. Ne 1977, ni 1987, ni 1997, ni 2007.
Foto: Printscreen Youtube
Slučaj je zamro – ali život nije stao. Žanetin sin, Alen, odrastao je bez nje. Imao je šest godina kada je nestala, pa šesnaest,
dvadeset šest, trideset šest… pedeset četiri. Skoro pola veka rođendana bez odgovora o tome šta je mislila u svojim poslednjim trenucima.
Sve do prošlog avgusta, kada je detektiv Rob Bejker pokušao još jedan poslednji put, bez očekivanja, bez optimizma da ponovo pregleda otiske prstiju.
Tri dana kasnije imao je podudaranje – Šezdesetdevetogodišnji muškarac, koji je živeo preko 3.200 kilometara daleko, neko ko je verovao da je vreme zauvek zakopalo njegovu tajnu.
Vili Judžin Sims je priveden u Ohaju i optužen za Žanetino ubistvo nakon što je proboj u slučaju povezao njega sa dokazima koji su dugo skladišteni, ali nikada nisu upareni.
Foto: Printscreen Youtube
„Prošle godine smo još jednom proverili sve otiske prstiju sa mesta zločina kroz bazu podataka FBI-ja“, rekao je Rob Bejker, zamenik okružnog tužioca.
Ta odluka se pokazala ključnom. „Veliki preokret se dogodio prošlog leta kada su nam ispitivači otisaka prstiju policije San Hozea rekli da imamo podudaranje koje je šest meseci kasnije dovelo naše istražitelje do malog grada u Ohaju“, dodao je.
Podudaranje je poticalo od latentnog otiska prsta pronađenog na paklici cigareta otkrivenoj u Žanetinom automobilu. Dokazi su decenijama stajali mirno u dosijeima slučajeva – ali nadogradnja algoritma FBI-ja za pretragu otisaka prstiju iz 2018. godine, koja je omogućila preciznija i sveobuhvatnija podudaranja, na kraju je ponovo otvorila slučaj.
U vreme ubistva, Sims je bio vojnik stacioniran u Fort Ordu. Uprkos početnoj istrazi, nikada nije povezan sa zločinom.
Godine 1978, Sims je osuđen za napad sa namerom ubistva u okrugu Monterej i osuđen na dva i po meseca zatvora — ali se iselio iz Kalifornije pre nego što je DNK rutinski prikupljen i unet u baze podataka.
Foto: Printscreen Youtube
Slučaj je stagnirao godinama do prodora u avgustu 2024.
Sa podudaranjem otisaka prstiju u rukama, istražitelji okruga Santa Klara i policija San Hozea otputovali su u Ohajo kako bi prikupili uzorak DNK od Simsa, uz pomoć vlasti okruga Aštabula. Taj DNK se podudarao sa materijalom pronađenim ispod Ralstoninih noktiju i na majici kojom je zadavljena.
Nakon što je izručen San Hozeu, Sims je izveden pred sud po optužbi za ubistvo i suočava se sa kaznom od 25 godina do doživotnog zatvora.
