Sa dolaskom proleća dani postaju duži i svetliji, temperature rastu, priroda se budi… a mnogi od nas, paradoksalno, osećaju se umornije nego ikada.
Ako imate utisak da vam energija opada čak i nakon najmanjeg napora, moguće je da vas je sustigao takozvani sindrom prolećnog umora.
Sve oko nas cveta i deluje živopisno, ali raspoloženje često ne prati taj ritam. Umesto naleta energije, javlja se osećaj tromosti i iscrpljenosti, kao da je telo u nekoj vrsti laganog zimskog sna iz kog se teško budi. Ova pojava nije nimalo retka, a istraživanja pokazuju da nešto češće pogađa žene.
Nakon dugih zimskih meseci, organizam mora da se prilagodi promeni godišnjeg doba. Povećanje temperature i duži dani pokreću niz fizioloških promena u telu. Krvni sudovi se šire kako bi se telo lakše prilagodilo toplijem vremenu, a posledica toga može biti blagi pad krvnog pritiska – što često dovodi do osećaja umora, slabosti i manjka energije.
Uz to, prolećni umor mogu pratiti i drugi simptomi: migrene, teško buđenje ujutru ili nesanica, manjak apetita, smanjena koncentracija, grčevi i bolovi u mišićima, nervoza, a ponekad čak i digestivne tegobe ili blagi problemi sa kožom.
Iako ne postoji jedan jedini uzrok ovog sindroma, stručnjaci ističu da na njega mogu uticati različiti faktori. Među njima su virusne infekcije, hormonski disbalans, oslabljeni imunitet, sezonske alergije, nedostatak gvožđa u organizmu ili poremećaji krvnog pritiska, posebno nizak pritisak.
Proleće donosi i veoma rano svitanje. Sunčeva svetlost za naš mozak predstavlja signal za buđenje, pa se često dešava da se probudimo mnogo pre alarma i da zapravo ne odspavamo dovoljno. Na to se nadovezuje i prelazak na letnje računanje vremena, koji dodatno remeti unutrašnji biološki sat i može pojačati osećaj iscrpljenosti.
Kako ublažiti prolećni umor
Dobra vest je da postoji nekoliko jednostavnih navika koje mogu pomoći da se simptomi ublaže i da u proleću zaista uživate sa više energije.
Pre svega, važno je naučiti kako da kontrolišete stres. Svako ima svoje metode – od meditacije i boravka u prirodi do hobija koji opuštaju – ali je važno pronaći strategiju koja vama najviše prija.
Lagano, svakodnevno kretanje takođe može napraviti veliku razliku. Umerena fizička aktivnost podstiče proizvodnju endorfina, hormona koji poboljšavaju raspoloženje i povećavaju energiju. Posebno se preporučuju šetnje na svežem vazduhu ili plivanje.
Obratite pažnju i na unos magnezijuma, jer se njegov nivo u organizmu često smanjuje upravo tokom proleća. Dobri izvori ovog minerala su bademi, semenke suncokreta, zeleno lisnato povrće, mahunarke i banane.
Jednako je važno proveriti i nivo gvožđa, jer nedostatak ovog minerala može biti jedan od glavnih uzroka hroničnog umora. Namirnice bogate gvožđem su crveno meso, morski plodovi, jaja, sočivo i spanać.
Hidratacija je još jedan ključni faktor. Čak i blaga dehidratacija može izazvati osećaj iscrpljenosti, pa se preporučuje da tokom dana popijete najmanje litar i po vode. Ako vam je to teško, možete posegnuti i za nezaslađenim čajevima ili drugim napicima bez šećera. Slatka gazirana pića, s druge strane, nisu dobar izbor.
Pokušajte da izbegavate i navike koje dodatno opterećuju organizam – poput pušenja, preteranog unosa kafe ili alkohola.
Na kraju, posebnu pažnju obratite na ishranu. Najbolji izbor su sveže voće i povrće, mahunarke, integralne žitarice i orašasti plodovi. Teška, masna i industrijski prerađena hrana, kao i slatkiši koji naglo podižu pa spuštaju nivo šećera u krvi, mogu dodatno pojačati osećaj umora.
Ukoliko simptomi potraju, u dogovoru sa lekarom mogu se koristiti i određeni dodaci ishrani koji pomažu organizmu da se lakše prilagodi promeni godišnjeg doba.
Jer iako proleće ponekad počne uz manjak energije, uz male promene u svakodnevnim navikama vrlo brzo može postati period u kojem ćete se ponovo osećati lagano, vitalno i puni snage.
