Iako donosi preko potrebno olakšanje od letnjih vrućina, spavanje sa uključenim klima-uređajem može imati neočekivane posledice.
Klima-uređaji postali su neizostavan deo letnje svakodnevice, pružajući utočište od nesnosnih vrućina. Mnogi ih ostavljaju uključenima tokom cele noći kako bi obezbedili miran san, ali stručnjaci upozoravaju da ova navika, ako se praktikuje nepravilno, nosi potencijalne zdravstvene rizike.
Problem nije u samom hlađenju, već u nemogućnosti tela da kontroliše mikroklimu u sobi dok spavamo. Dok tonemo u san, naš organizam se teže prilagođava naglim promenama, a hladan i suv vazduh može poremetiti njegovu prirodnu ravnotežu, ostavljajući nas ujutru umornima i sa osećajem malaksalosti.
Ključ kvalitetnog odmora leži u optimalnoj temperaturi spavaće sobe. Iako je primamljivo podesiti termostat na najnižu moguću temperaturu, italijansko Ministarstvo zdravlja preporučuje da se sobna temperatura održava između 25 i 27 stepeni Celzijusa radi odgovarajuće fiziološke dobrobiti.
Kada temperatura padne znatno ispod te granice, telo troši dragocenu energiju na održavanje toplote umesto na odmor i regeneraciju. To može dovesti do isprekidanog sna i čestih buđenja, čak i ako toga nismo svesni. Posledica je jutarnji umor, bez obzira na to koliko smo sati proveli u krevetu. Savremeni uređaji često nude “sleep mode” koji postepeno prilagođava temperaturu, prateći prirodni pad telesne temperature tokom noći.
Jedan od najčešćih i najpotcenjenijih efekata klimatizovanog vazduha jeste njegovo isušujuće dejstvo. Klima-uređaji funkcionišu tako što iz vazduha uklanjaju ne samo toplotu već i vlagu. Dugotrajna izloženost takvom suvom vazduhu tokom noći dovodi do isušivanja kože, sluzokože nosa, grla i očiju.
Suve sluzokože postaju osetljivije na iritacije i patogene, što može rezultirati neprijatnim simptomima poput zapušenog nosa, suvog kašlja, promuklosti ili osećaja grebanja u grlu. Takođe, telo gubi tečnost i disanjem, a suv vazduh taj proces ubrzava. Zbog toga se mnogi bude sa osećajem žeđi, suvim ustima i glavoboljom, što su klasični znaci blage dehidratacije.
Kvalitet vazduha koji udišemo dok spavamo presudan je za zdravlje disajnog sistema. Iako klima-uređaji imaju filtere koji pročišćavaju vazduh od prašine i alergena, neredovno održavanje pretvara ih u njihovu suprotnost. Zapušteni filteri postaju pogodno mesto za razvoj bakterija, buđi i grinja, koje uređaj potom raspršuje po celoj prostoriji. To može značajno pogoršati simptome kod osoba koje pate od alergija, astme ili hroničnog sinusitisa.
Nagli prelazi iz vrelog spoljašnjeg okruženja u hladan, klimatizovan prostor dodatno opterećuju organizam i mogu izazvati glavobolje i ukočenost mišića. Zbog toga je redovno održavanje sistema od ključnog značaja za zdravlje.
Kako biste umanjili negativne efekte, važno je pametno koristiti klima-uređaj. Nikada nemojte usmeravati mlaz hladnog vazduha direktno prema sebi, naročito ne prema glavi, vratu ili leđima, jer to može izazvati bolnu ukočenost mišića i zglobova. Idealno je postaviti uređaj tako da vazduh cirkuliše prostorijom, a da ne duva direktno prema krevetu. Koristite tajmer kako bi se klima isključila sat ili dva nakon što zaspite, što je dovoljno da se soba rashladi, ali nedovoljno da postane prehladna. Takođe, ne zaboravite na hidrataciju. Pijte dovoljno vode tokom celog dana kako biste nadoknadili gubitak tečnosti i sprečili jutarnju dehidrataciju.
Temeljno i redovno održavanje ključ je bezbednog korišćenja. Filtere bi trebalo čistiti ili menjati prema uputstvima proizvođača, a preporučuje se i godišnji servis od strane stručnjaka kako bi se osiguralo da je ceo sistem čist i ispravan. Za one koji su posebno osetljivi na klimatizovani vazduh, postoje i alternative. Sobu možete rashladiti klimom pre spavanja, a zatim je isključiti. Druga opcija je korišćenje ventilatora ispred kojeg ste postavili posudu sa ledom. Takođe, kačenje mokrih čaršava na prozore tokom noći može stvoriti prijatan rashlađujući efekat isparavanjem vode.
izvor b92.net
