„Zvao je nekoga i tiho rekao:
– Da, doktore… razumijem. Samo vas molim, nemojte joj još ništa govoriti. Želim prvo da budem siguran.
Zaledio sam se. Nisam znao šta da mislim. Čekao sam da završi razgovor, a onda sam je upitao:
– S kim si pričala?
Pogledala me je, obrisala suze i rekla:
– Sa svojim doktorom.
Tada mi je konačno objasnila cijelu istinu. Nije bila trudna s drugim muškarcem. Bila je trudna sa mnom.
Nekoliko sedmica ranije uradila je test, ali rezultat nije bio jasan. Zbog toga je otišla na pregled. Doktor joj je rekao da mora sačekati još nekoliko dana i uraditi dodatne analize.
Nije željela da mi kaže dok nije bila potpuno sigurna.
A ja sam je, zbog vlastitog straha i neznanja, nazvao lažljivicom i izbacio iz kuće.
Sutradan sam otišao po nju.
Kada sam otvorio vrata, stajala je ispred mene sa malom torbom u ruci.
– Izvini – rekao sam.
Ona je samo spustila pogled.
– Ne treba meni tvoje izvinjenje. Treba mi da budeš siguran da želiš biti otac.
Te riječi su me potpuno slomile.
Tog dana sam prvi put shvatio koliko jedna izgovorena rečenica može povrijediti čovjeka kojeg voliš.
Nekoliko mjeseci kasnije rodila se djevojčica.
Kada sam je prvi put uzeo u naručje, zaplakao sam.
Pogledao sam djevojku koju sam skoro izgubio zbog svoje gluposti i rekao:
– Hvala ti što mi nisi okrenula leđa.
Ona se nasmiješila i odgovorila:
– Samo nemoj više nikada donositi velike odluke prije nego što saznaš cijelu istinu.
I od tog dana, svaki put kada bih se naljutio ili poželio nešto reći u afektu, sjetio bih se one noći.
Jer ponekad jedna pogrešna pretpostavka može promijeniti cijeli život.“
