Mnoge žene u Srbiji ovo rade, a to je znak da imaju nisko samopouzdanje: Ovih 7 svakodnevnih navika čine vas nesigurnim

Na prvi pogled možete imati “sve ovce na broju”, ali prava unutrašnja sigurnost ne ogleda se u spoljašnjem utisku, već u tome koliko verujete sopstvenoj proceni, znate svoje granice i možete da delujete bez prethodne garancije da će sve ispasti savršeno.

Prva navika koja nepogrešivo odaje nesigurnost jeste stalno izvinjavanje i unapred sumnjanje u sopstvene reči. Sintagme poput “Oprostite što smetam”, “Možda grešim” ili “Nisam ja stručnjak za ovo” često nisu samo izraz lepog vaspitanja, već duboki osećaj da zauzimate tuđe vreme i da nemate pravo da insistirate na svom stavu.

Druga velika zamka jeste stid od sopstvenih uspeha i pripisivanje dobrih rezultata samo srećnim okolnostima ili timskom radu. Još 1978. godine psihološkinje Polin Klens i Sjuzana Ajms opisale su ovaj fenomen kod uspešnih žena, gde se svaka greška pamti godinama, dok se lični uspeh brzo opravdava rečenicom da se jednostavno sve dobro poklopilo.

Mnoge žene kojima je psihologija u fokusu prepoznaju ovaj obrazac u kom sopstveni rad ostaje nevidljiv. Stalno umanjivanje ličnih zasluga i nepotrebno izvinjavanje pred drugima brzi su putevi ka gubitku unutrašnjeg samopouzdanja.

Treća navika odnosi se na neprekidno poređenje sopstvenog života sa tuđim. Uvek je lako upasti u zamku jer kod drugih vidite samo montiranu sliku uspešnog posla, usrećene porodice i savršenih putovanja, dok o svom životu znate sve skrivene sumnje, svađe i neuspele pokušaje.

Četvrta navika je večno čekanje umesto delovanja, gde žena godinama uči, upisuje nove kurseve i skuplja sertifikate, postavši večiti student koji nikada ne šalje biografiju niti traži povišicu jer oseća da još nije dovoljno spremna.

Peta navika nesigurnih žena jeste izražena nemarnost prema sopstvenim potrebama dok su istovremeno izuzetno posvećene drugima. Žena može nepogrešivo znati šta treba njenom detetu, mužu ili majci, ali kada je neko pita šta ona želi, nastaje potpuni muk.

Biti od pomoći svima je plemenita uloga, ali ako sopstvene želje doživljavate kao egoizam, ubrzo zaboravite šta vas zaista ispunjava.

Šesta navika jeste održavanje lažne harmonije izbegavanjem svakog konflikta. U psihologiji se ovaj fenomen naziva potiskivanje sopstvenog glasa, gde izbegavate rasprave i pristajete na sve kako ne biste pokvarili odnose. Vremenom se talože nezadovoljstvo i bes jer shvatate da u tim odnosima ima mesta za sve osim za vaše mišljenje.

Kada su u pitanju porodica i ljubav, pretvaranje i skrivanje emocija dugoročno uništavaju bliskost. Čuvanje lažnog mira po cenu potiskivanja sopstvenih potreba vodi ka brzom pregorevanju i gubljenju ličnog identiteta.

Sedma navika jeste neprekidno razmišljanje o tome kako izgledate u očima posmatrača. Nakon svakog razgovora nesigurna žena satima analizira da li je rekla nešto pogrešno ili ispala glupa, dopuštajući da tuđa reakcija u potpunosti diktira njeno raspoloženje.

Psiholog Julija Morozova objašnjava da se mozak uči na činjenicama, a ne na praznim rečima. Važno je početi sa primenjivanjem malih koraka, primetiti ono što je dobro urađeno, prestati sa izvinjavanjem bez krivice i potražiti iskrenu povratnu informaciju od prijatelja od poverenja.

Na taj način čuvamo mentalno zdravlje i učimo kako da se oslonimo na sebe.

Stil / Žena