Džo Manganijelo (49) danas izgleda kao slika zdravlja — dugu kosu nosi vezanu u punđu, brada mu je uredno podšišana, a lice mu ima preplanuli sjaj. Teško je poverovati da se iza tog izgleda godinama krila ozbiljna borba.

U svojim novim memoarima *Bloodlines* (koji izlaze 13. oktobra), četrdesetdevetogodišnji Manganijelo govori o oporavku nakon zdravstvene bitke koja je dovela do „amputacije vitalnog organa” i doprinela kraju njegovog sedmogodišnjeg braka sa glumicom Sofijom Vergarom (54): „Ne mogu da verujem da sam živ”, kaže on. „Osećam se kao da sam se ponovo rodio.”

Manganijelo je stekao ogromnu slavu 2010. godine u seriji *True Blood* (Prava krv) kao seksi vukodlak Alsid Hervo, a zatim i kao mišićavi zavodnik u filmu *Magic Mike* (Čarobni Majk) iz 2012. godine.

Godine 2015. oženio se zvezdom serije *Modern Family* (Moderna porodica), Sofijom Vergarom. Život je bio lep – sve dok zdravlje Manganijela nije počelo da se pogoršava ubrzo nakon venčanja.

Sve je počelo neizdrživim bolovima u stomaku zbog kojih nije mogao da hoda, praćenim pojavom čireva u digestivnom traktu, kao i groznicom, osipom sa plikovima, glavoboljama i umorom. Čak je počeo da krvari iz rektuma dok je još bio tek oženjen. „Stanje mi se sve više pogoršavalo”, kaže on.

Tokom sedam godina, Manganijelo je izgubio oko 27 kilograma, prošao kroz bezbroj kolonoskopija, a tokom hitne operacije 2016. godine odstranjen mu je deo creva, zbog čega više nije mogao normalno da obavlja nuždu i morao je da koristi stoma-kesu.

„To mi se desilo, to je istina i imam sve ožiljke koji to dokazuju”, kaže Manganijelo o tom teškom iskustvu za koje nikada nije dobio konačnu dijagnozu. „[Autoimuna] oboljenja su često ‘korpa’ u koju se trpa sve ono što [lekari] ne razumeju. Počinju da vas podvrgavaju iscrpljujućem nizu različitih lekova.”

Manganijelu su prepisani lekovi za bol u nervima, kao i lekovi koji se koriste za lečenje Kronove bolesti i kolitisa. „Ništa od toga nije delovalo na mene”, kaže on. Primoran da posegne za hidrokodonom, fentanilskim flasterima i marihuanom kako bi ublažio nepodnošljive bolove, Manganijelo se borio sa činjenicom da dovodi u pitanje svoju teško stečenu trinaestogodišnju trezvenost.

„Nisam osećao da zaslužujem da kažem da sam trezan”, priseća se on, „[ali] morao sam da stavim bol i zdravstveno stanje na prvo mesto.”

Dok je Manganijelo obilazio bolnice tražeći odgovore, njegova bolest je uzela danak u braku, za koji piše da je „postao potpuno lišen bilo kakvih emocija”.

U knjizi tvrdi da je Vergara odbijala da ga zagrli čak i kada ju je molio, te da mu se rugala zbog njegove čivave Babls, teške svega dva i po kilograma – tada bolešljivog šteneta koje je Manganijelo usvojio 2019. godine, u trenutku kada je razmišljao o samoubistvu. „Morao sam da se rešim pištolja jer sam stalno razmišljao o tome, a onda se pojavio pas. Prešao sam iz uloge pacijenta u ulogu onoga ko brine o drugom”, kaže on.

San para da zajedno imaju dete takođe se raspršio. Vergara je kasnije izjavila za jedan španski list da se njihov brak „raspao jer je moj suprug bio mlađi; on je želeo decu, a ja nisam želela da budem stara mama”. Međutim, Manganijelo kaže da je odustao od te ideje zbog svoje bolesti.

Nakon što su neuspešni pokušaji vantelesne oplodnje doveli do razmatranja opcije sa donorkom jajnih ćelija, kaže da nije želeo da umre i ostavi Vergaru sa detetom „koje nije bilo biološki njeno”.

Pisanje ove knjige bio je njegov način da iznese pravu istinu: „O meni su izgovarane i objavljivane stvari koje su bile netačne”, kaže on.
Dok mu se brak raspadao, a telo otkazivalo, Manganijelo je odgovore tražio izvan okvira konvencionalne medicine. U jednom trenutku, ta očajnička potraga odvela ga je na Kubu, gde ga je lokalni iscelitelj naterao da liže hipofizu iz lobanje koze, ali Manganijelo veruje da je konačno pronašao spas uz pomoć šamana iz Santa Monike, koji mu je rekao da je uzrok problema bila međugeneracijska trauma.

Manganielova prababa je izgubila devetoro dece u genocidu u Jermeniji, a njegova baba se borila sa lupusom. On kaže da se oslobodio tereta porodične patnje tako što se sa njom suočio: „Kakvi god da su lanci postojali u vezi sa patnjom mojih predaka, oni su potpuno pokidani. Ne osećam ni trunku straha dok nastavljam dalje sa svojim životom.”

Sada ovaj glumac, koji je imao dodatnu operaciju radi ponovnog spajanja digestivnog trakta, kaže da više ne uzima lekove i da nema simptome.

„Autoimune bolesti mogu ući u fazu remisije”, kaže dr Don Bolije, gastroenterolog i stručnjak za funkcionalnu medicinu u Medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt, koja nije lečila Manganiela. „Sa medicinskog stanovišta, jedino što znamo jeste da mu je bolje. To je bio njegov put.”

Na tom putu danas je uz njega i Manganielova verenica, tridesetsedmogodišnja Kejtlin O’Konor, koju je upoznao nakon što je 2023. godine podneo zahtev za razvod. „Kejtlin je ušla u moj život u trenutku kada mi je bilo jasno da je ona prava osoba sa kojom treba da nastavim dalje”, kaže on.

Zajedno grade budućnost – u kojoj bi moglo biti i dece. „Ako mi je to suđeno”, kaže Manganielo o mogućem očinstvu. „Sedam godina sam mislio da ću već sledeće nedelje biti mrtav. Svet mi se ponovo otvorio.”

 Stil / People