Autor bestselera Kratka istorija bezmalo svačega i Beleške s malog ostrva.

„Bilo je to kao da sam privatno otkrio život na nekoj drugoj planeti, ili u paralelnom univerzumu gde je život momentalno prepoznatljiv, ali opet potpuno drugačiji. Ne mogu ni da vam opišem koliko je to bilo uzbudljivo. Ukoliko sam u prethodnim godinama uopšte i stekao nekakva očekivanja od Australije, ona mi je ličila na neku alternativnu južnu Kaliforniju, mesto gde stalno sija sunce i ljudi veselo i isprazno provode život po plažama, ali sa donekle britanskim šmekom – kao neki Čuvari plaže s kriketom, kako sam tada mislio…“

Naravno, Bil Brajson nije video ništa nalik tome. Australija je zemlja koja obitava u ogromnim razmerama. Ona je šesta najveća država na svetu i ujedno njegovo najveće ostrvo. To je jedino ostrvo koje je istovremeno i kontinent, i jedini kontinent koji je istovremeno i država. To je najsuvlji, najvreliji, najbezvodniji, najjaloviji i klimatski najagresivniji od svih nastanjenih kontinenata, a opet vrvi životom – pri čemu su tamošnja živa bića uglavnom vrlo smrtonosna.

Bil Brajson nije obraćao pažnju na sve te opasnosti – premda je opet bio neobično opsednut njima – kada je otputovao u Australiju i smesta se zaljubio u tu zemlju. A kako i ne bi? Ljudi su veseli, otvoreni, duhoviti i neizostavno uslužni; gradovi su im bezbedni, čisti i gotovo uvek podignuti pored vode; hrana je odlična; pivo je hladno, a sunce sija gotovo stalno. A šta čovek više da traži od života? Uživajte i vi u ovom urnebesno zabavnom i nesvakidašnjem putopisu.

Mediji o knjizi

Putopis Bila Brajsona – Australija: Miroljubivi ljudi i najotrovnija priroda

24.04.2014.Od putopisca i publiciste Bila Brajsona, autora bestselera “Kratka istorija bezmalo svačega”, “Bilješke s malog ostrva” stiže nova knjiga “Tamo dolje”.

Riječ je o maštovitom i lucidnom putopisu po Australiji u kome otkriva pregršt zanimljivih detalja, od istoriskog razvoja kontinenta, otkrića, ljudi, pa sve do jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta.
Brajson Australiju opisuje kao zemlju u kojoj miroljubivi stanovnci žive zajedno sa nekim od najotrovnijih životinjskih vrsta na svijetu: otrovnim gusjenicama, agresivnim morskim školjkama, krokodilima, ajkulama i užasnim meduzama.

Brajson nam otkriva da je Australija svoju naciju zasnovala na bivšim zatvorenicima, da ima najdužu pravolinijsku prugu na svijetu (297 milja), najveći svjetski monolit, veličanstveni Uluru…
Australija je zemlja koja obitava u ogromnim razmjerama. Ona je šesta najveća država na svijetu i ujedno njegovo najveće ostrvo. To je jedino ostrvo koje je istovremeno i kontinent, i jedini kontinent koji je istovremeno i država. To je najsuvlji, najvreliji, najbezvodniji, najjaloviji i klimatski najagresivniji od svih nastanjenih kontinenata, a opet vrvi životom.

Ljudi su veseli, otvoreni, duhoviti i neizostavno uslužni; gradovi su im bezbjedni, čisti i gotovo uvijek podignuti pored vode; hrana je odlična; pivo je hladno, a sunce sija gotovo stalno.

U knjizi “Tamo dolje”, Bil Brajson piše: “Najzad, Australija je mahom prazna i veoma udaljena. S vremena na vreme, odatle stigne ponešto korisno – opal, merino vuna, Erol Flin, bumerang – ali ništa bez čega ne bismo mogli da živimo. Iznad svega, Australija se ponaša pristojno. Stabilna je, mirna i dobra. Tamo nema pučeva, prekomjernog izlova ribe, ona ne naoružava neprijatne despote, ne uzgaja koku u provokativnim količinama niti se razmeće na nametljiv i nedoličan način. Ali čak i kad se sve ovo ima u vidu, neobično je koliko zanemarujemo ono što se u Australiji dešava”.

Kao i u ranijim knjigama Brajson miješa brojne istorijske činjenice sa ličnim impresijama i anegdotama koje je čuo.

“Tamo dolje” je svakako najoriginalniji putopis o Australiji i knjiga sa izraženim autorskim pečatom, još od knjige “Pjesma vodilja”, posvećene ovoj državi – kontinentu, slavnog Brusa Četvina.

Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospio je i u Englesku, gdje je upoznao ženu koja će mu postati supruga i riješio da se skrasi.

Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis “Izgubljeni kontinent”, u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke.

Objavio je i knjige “Šetnja po šumi”, “I ja sam ovdje stranac”, “Maternji jezik”, “Afrički dnevnik Bila Brajsona”, “Ni ovdje ni tamo: putešestvija po Evropi”.

Autor: Vujica Ognjenović
Izvor: vijesti.me

O autoru

Bill Bryson (Bil Brajson)

Bil Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao ženu koja će mu postati supruga i rešio da se skrasi. Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Do 1995. živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj.

Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis The Lost Continent (Izgubljeni kontinent), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, A Walk in the Woods (Šetnja po šumi), I`m a Stranger Here Myself (I ja sam ovde stranac), The Mother Tongue (Maternji jezik) i Bill Bryson`s African Diary (Afrički dnevnik Bila Brajsona). Pored duhovitog putopisa Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi, Laguna je objavila i A short History of Nearly Everything (Kratka istorija bezmalo svačega).

Bil Brajson je za Kratku istoriju bezmalo svačega dobio 2005. Dekartovu nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. Kratka istorija bezmalo svačega je takođe dobila nagradu Aventis u kategoriji naučnih knjiga 2004.
http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/