Nikolas je razgledao raskošan antikni nameštaj i lustere. Ko bi rekao da će jednoga dana Malberi hol biti njegov? Niko, pa ni on sam… svakako ne onog Božića pre mnogo godina kad ga je prvi put posetio s ostalom decom iz prihvatilišta.
Prizor je bio bajkovit, čemu je doprineo i plesni par, koji je uz romantičnu melodiju klizio po ispoliranom podijumu. Žena platinastoplave kose bila je laka kao pero, a na sebi je imala duboko izrezan top. Očigledno nevesta. Norman Daglas je pravi srećković.
Ugledao je gospođicu Barton koja je, napeta kao struna, stajala nedaleko od njih. Razlika između nje i lepršave neveste nije mogla biti veća. Pokušao je nju zamisliti kako pleše, ali za to nije bio dovoljno maštovit.
U svakom slučaju, Meredit Barton je dobro pretpostavila kad je rekla da bi ovo moglo biti poslednje venčanje održano u Malberi holu. I da ironija bude potpuna, upravo će njegov vatromet, kao veliko finale svadbe, obeležiti završetak ove tradicije.
Čim je muzika utihnula, uputio se prema Meredit, koja je pored balkonskih vrata stajala s mladim čovekom, verovatno mladoženjom.
lako je bio vikend, Meredit je bila odevena poslovno: uzane pantalone na šav i uz njih odgovarajuća svilena bluza. Kosa joj je bila čvrsto upletena.
Pitao se da li je spavala s pletenicom. Ako jeste, verovatno je spavala sedeći, s obzirom na to da se nijedan pramenčić nije izvukao. Prišavši im, zatomio je osmeh i rukovao se s momkom.
