Ovaj dan koji ima duboko ukorenjenu tradiciju, nosi sa sobom brojne običaje i verovanja, koja se pažljivo praktikuju u mnogim srpskim krajevima.
Na 11. septembar, poznat kao jesenji Jovanjdan, Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.Jedan od osnovnih običaja ovog praznika je suvi post, koji je obavezno održavati. Veruje se da je post važan kako bi se očistila duša i telo, a takođe i da bi vernik bio što bliže duhovnom putu. Uz post, vernici izbegavaju teške fizičke poslove, kako bi sačuvali duhovnu snagu i izbegli skretanje sa svetog puta. Posebno se poštuje zabrana rada na ovaj dan, kako u polju, tako i unutar kuće. Celi dan posvećen je duhovnoj obnovi.
- Pored toga, postoji još jedno specifično verovanje koje se tiče hrane i pića. Na ovaj dan, strogo je zabranjeno jesti i piti bilo šta crveno, jer crvena boja podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja. Zato je na ovom danu zabranjeno jesti crvene jabuke, paradajz ili bilo koji drugi plod crvene boje. Takođe, postoje uputstva da se ne koristi nož. Naime, veruje se da se nož ne sme uzimati u ruke, jer on simbolizuje instrument koji je upotrebljen za usekovanje glave Jovana Krstitelja.
U nekim delovima Srbije, veruje se i da se na ovaj dan crveni končić, koji mnogi nose oko ruke za sreću, treba obavezno skinuti. Prema narodnom verovanju, crveni končić nosi sreću uobičajene dane, ali ako se ostavi vezan na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, donosi nesreću i sve može krenuti naopako. Ovo verovanje je duboko ukorenjeno, naročito u istočnoj Srbiji, gde se vodi računa da se končić skine pre nego što dan počne.
Istorijski kontekst
Praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja se vezuje za tragičan događaj iz života Svetog Jovana. Njegova smrt, koja se desila pred Pashu, duboko je dirnula vernike. Praznovanje ovog dana ustanovljeno je u znak sećanja na osvećenje crkve koja je podignuta na Jovanovom grobu u Sevastiji, a car Konstantin i carica Jelena odigrali su ključnu ulogu u ovom činu.
Jovan Krstitelj bio je poznat po svojoj hrabrosti i moralnoj snazi. Protivio se bezakonju tadašnjeg vladara, Iroda Antipe, koji je bio poznat po svojim nemoralnim postupcima. Irod je, naime, napustio svoju zakonitu ženu i uzeo za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata. Jovan Krstitelj je javno ukazivao na ovaj greh, što mu je donelo tamnicu.
Irod, koji je bio poznat po svom autoritarnom ponašanju, nije dopuštao da iko govori protiv njega. Jovan je ubrzo zatvoren, a u jednom od trenutaka dok je Irod priređivao zabavu u svom dvoru, Salomija, ćerka Irodijade, plesala je pred gostima. Irod, pod uticajem alkohola, obećao je da će joj dati bilo šta što zatraži. Pod uticajem svoje majke, Salomija je tražila glavu Jovana Krstitelja na tacni.
Naredba je brzo izvršena, i Jovan Krstitelj je posečen u tamnici, a njegova glava donesena na tanjiru. Jovanovi učenici, koji su duboko poštovali svog učitelja, noću su uzeli njegovo telo i sahranili ga. Međutim, Irodijada, koja je bila zla u duši, nije prestajala s nepoštovanjem Svetog Jovana. Veruje se da je ubola Jovanov jezik iglom i kasnije zakopala njegovu glavu na nečistom mestu, što je činilo duboku sramotu za nju.
Značaj praznika
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja spada u velike pravoslavne praznike i u narodu ima dugotrajan kult. Na ovaj dan narod okuplja se u hramovima, kako bi prisustvovao liturgiji i na taj način odao počast Svetom Jovanu. Celi dan se posvećuje postu, molitvi i duhovnoj obnovi, a običaji vezani za ovaj praznik ostali su prisutni u mnogim krajevima Srbije, gde se svakog 11. septembra poštuju stari običaji, koji se prenose sa generacije na generaciju
