Moj sin (24) se prošle godine uselio kod svoje djevojke i iskreno, od tada se mnogo toga promijenilo. Nekad smo bili baš bliski. Sada me nije nijednom posjetio, iako živi svega 10 minuta od mene.
Pokušavala sam da ga kontaktiram, ali on je uvijek prezauzet ili se jednostavno ne javi. I dalje mu šaljem novac za namirnice i slične stvari jer želim da mu pomognem, ali kada mu pošaljem poruku ili nazovem, on me ignoriše. Meni je to jako teško, pogotovo jer sam sama.
Prošle sedmice sam se osjećala posebno usamljeno, pa sam odlučila da ga opet pozovem. Zvala sam ga više puta zaredom, ali se nije javljao. Ostavila sam nekoliko poruka pitajući je li dobro i da bih voljela samo da čujem njegov glas. Nakon nekog vremena se konačno javio, a ja sam pokušala opušteno započeti razgovor, ali on je odmah rekao: „Ili ćeš prestati da me zoveš svaki dan, ili ću te zauvijek blokirati.“
To me jako pogodilo. Nisam htjela da ispadnem naporna, samo mi nedostaje. Nisam znala šta da kažem. Sada se pitam da li ipak prelazim granicu time što ga zovem tako često. Shvatam da je zauzet sa djevojkom i njihovim životom, ali meni izgleda kao da mu uopšte nije stalo da održava kontakt sa mnom.
Znam da vjerovatno previše analiziram, ali ne mogu da se ne osjećam povrijeđeno njegovom reakcijom. Da li sam pogriješila što ga toliko zovem i forsiram da se javi? Možete li mi dati neki savjet? Hvala!
Šeri G.
izvor: brightside.me
