Oglasi – Advertisement
Kako izabrati najbolji kupus za kiseljenje? U nastavku teksta vam otkrivamo. Kako temperature padaju, a pijace se pune povrćem i voćem koje obećava ukusnu zimnicu, mnogi već zasuču rukave i pripremaju se za najveći jesenji ritual – kiseljenje. Kisele paprike, ajvar i džemovi već su pronašli put do ostava, a domaćice sa iskustvom znaju da je prava kraljica svake zime – kisela kupusna glavica. Ipak, ono što često promiče pažnji jeste činjenica da mlado povrće, iako privlačnog izgleda i svežeg mirisa, može da krije ozbiljan zdravstveni rizik. Riječ je o nitratima – jedinjenjima koja povrće čine krupnijim, bržim za rast, ali i potencijalno opasnim ako se konzumiraju u prevelikoj količini.
-
Šta su zapravo nitrati?
Nitrati su hemijska jedinjenja koja se nalaze u zemljištu i prirodno su prisutna u malim količinama. Međutim, kako bi proizvođači dobili povrće koje izgleda „savršenije“ i sazreva u kraćem vremenu, često se koriste mineralna i organska đubriva bogata nitratima. Na taj način kupus ili krastavčići izgledaju sočno, veliki su i primamljivi, ali unutar tih listova može se kriti neželjena doza hemije. Kada nitrati dospeju u ljudski organizam u većim količinama, mogu da utiču na krvnu sliku i smanje sposobnost krvi da prenosi kiseonik. Posebno su rizična deca i osobe sa slabijim imunitetom.
Oglasi – Advertisement
-
Gde se u kupusu krije najveća opasnost?
Kupus nije ravnomerno „natopljen“ nitratima. Najveća koncentracija se nakuplja upravo tamo gde mnogi ne slute – u korenu i spoljnim listovima. Zbog toga stručnjaci stalno upozoravaju: koren kupusa nikako ne treba grickati, iako ga pojedini ljudi vole probati prilikom pripreme bureta. Ako se kupus kuva, preporuka je da se uvek odbace spoljašnji listovi, jer upravo oni nose najveći rizik. Sredina glavice je, s druge strane, najmanje opterećena nitratima i može se smatrati najsigurnijim delom za konzumaciju.
-
Koliko je nitrata previše?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) propisuje da je bezbedna granica unosa nitrata 5 mg po kilogramu telesne mase dnevno. Dakle, osoba od 60 kilograma može bez većeg rizika uneti oko 300 mg nitrata, što odgovara otprilike porciji od 400 grama svežeg kupusa. Naravno, ovo je okvirna računica i podrazumeva da su odstranjeni najopasniji delovi – koren i spoljašnji listovi. Time se količina nitrata u značajnoj meri smanjuje. Stručnjaci ipak naglašavaju da ne treba stvarati paniku, jer nisu sve glavice kupusa podjednako „pune hemije“. Najveći problem predstavljaju one koje su intenzivno đubrene kako bi se što pre našle na tržištu i izgledale što primamljivije.
-
Kako prepoznati dobar kupus na pijaci?
Odabir kupusa nije jednostavan posao, ali postoje trikovi koji mogu pomoći. Prvi znak kvaliteta je miris – pravi kupus treba da miriše sveže, baš na ono što jeste. Ako povrće nema miris ili miriše neprijatno, bolje je preskočiti ga. Sledeći pokazatelj su listovi: oni treba da budu zdravi, neoštećeni, bez tamnih mrlja ili suvih ivica. Kod belog i ljubičastog kupusa spoljni listovi bi trebalo da imaju lagani sjaj, što je znak svežine. Ako listovi izgledaju beživotno i opušteno, to može biti signal da povrće stoji predugo ili da je tretirano preteranom količinom hemije.
-
Saveti za sigurnu upotrebu kupusa
- Uklonite koren i spoljašnje listove – time ćete eliminisati najveći deo potencijalnih nitrata.
- Kupujte od proverenih proizvođača – lokalne pijace i manji proizvođači često nude povrće sa manje hemije nego industrijski uzgoj.
- Birajte teže glavice – čvrsta i kompaktna glavica kupusa znak je da je povrće zdravo i dobro razvijeno.
- Čuvajte kupus pravilno – ako stoji na toplom mestu, hemijske reakcije u povrću mogu se ubrzati. Hladno i tamno mesto je najbolje za skladištenje.
- Raznovrsna ishrana – čak i ako unesete nešto više nitrata iz kupusa, rizik se smanjuje ako je ishrana bogata vitaminom C i antioksidansima, jer oni pomažu neutralizaciji štetnih jedinjenja.
-
Kiseli kupus – rizik ili korist?
Iako postoji zabrinutost zbog nitrata, važno je znati da proces fermentacije pri kiseljenju menja hemijski sastav povrća. Deo nitrata se tokom fermentacije razgrađuje, a kupus dobija i nove korisne materije, poput probiotika koji blagotvorno deluju na creva. Upravo zato je kiseli kupus vekovima na trpezama i cenjen kao prirodni saveznik zdravlja tokom zimskih meseci. Ipak, priprema mora biti pažljiva: odstraniti koren, očistiti spoljni sloj listova i birati glavice koje već na prvi pogled odišu svežinom.
