Ijan i Lorejn Ešli, podneli su krivičnu prijavu protiv svog sinaLijama Ešli zato što je koristio majčin automobil bez dozvole. Nakon toga su Ešlijevi odbili da plate kauciju kako bi njihov sin bio poslat u zatvor. Želeli su da isprave dečakovo ponašanje i spreče dodatne „manje prekršaje“.
Lijam je ranije imao „manjih problema“ sa novozelandskim zakonima, a njegovi roditelji su verovali da će zatvorski sistem biti najbezbednije mesto za njega.
Foto: Shutterstock
Zatvorske vlasti su 24. avgusta 2006. godine smestile Ešlija u jedan od četiri odeljka zatvorskog kombija kojim je upravljala kompanija „Čab sekjuriti“, kompanija koja posluje po ugovoru sa novozelandskim zvaničnicima. Kombi je trebalo da preveze zatvorenike iz Okružnog suda Nort Šor do Centralnog istražnog zatvora u Oklandu.
Ešli je delio odeljak sa još dvojicom muškaraca, od kojih je jedan, Džordž Bejker, klasifikovan kao opasni kriminalac. Bejker je napao Ešlija, davio i gazio dečaka, usled čega je on zadobio teške povrede mozga. Sledećeg dana, 25. avgusta, u 10:30, njegova porodica je odlučila da isključi Ešlija sa aparata za održavanje života; Lijam Ešli je preminuo u 10:45.
Foto: Printscreen
Bejker je rekao da je napao Ešlija jer je verovao da je dečak „narkić“. Slobodno je priznao da je ubio Ešlija i dobio je minimalnu kaznu od 18 godina.
Čab, bezbednosna kompanija koja je upravljala kombijem, suočila se sa kritikama nakon napada. U junu 2007. godine kompanija je objavila da više ne želi da prevozi zatvorenike kako je ugovoreno sa vlastima Novog Zelanda.
Godine 2007, Džon Belgrejv, glavni ombudsman Novog Zelanda, i Mel Smit, ombudsman Odeljenja za korekcije, sproveli su istragu o politici odeljenja za prevoz zatvorenika. Belgrejv je opisao politiku prevoza zatvorenika u Odeljenju za korekcije kao „nehumanu“ i naložio preispitivanje sistema.
Nakon objavljivanja izveštaja, Sajmon Pauer, portparol opozicione organizacije za pravosuđe i korekcije, zatražio je od O’Konora da podnese ostavku zbog nedostataka u njegovom odeljenju, iako nije rekao da je O’Konor direktno odgovoran za Ešlinu smrt. Pauer je kritikovao sistem zbog toga što nije uspeo da odvoji Ešli, koja je prvi put prekršio zakon, i Bejkera, zatvorenika visokog rizika.
Foto: Printscreen
Nakon osude, Bejker je ostao u centru pažnje javnosti nakon nekoliko daljih nasilnih incidenata u zatvoru u Oklandu.
U julu 2008. godine, dok je vraćan u zatvor u Oklandu iz gradske bolnice u Oklandu nakon lečenja zbog samonanesenih povreda, Bejker je povukao skriveni nož na zatvorskom službeniku u pokušaju bekstva. Zatvorski službenik je zadobio lakše povrede i Bejker je vraćen u zatvor u Oklandu.
Dana 27. avgusta 2009. godine, Bejker je uzeo drugog zatvorenika za taoca u zatvoru u Oklandu koristeći improvizovani nož i dva žileta. Policija je uspela da smiri situaciju i niko nije povređen u incidentu.
Godine 2010, Bejker je proglašen krivim po optužbama koje su proizašle iz ova dva incidenta i potom je osuđen na preventivni pritvor bez mogućnosti uslovnog otpusta u trajanju od najmanje 16 godina.
Zakoni su zbog incidenta promenjeni, ali za Lijamove roditelje, lekcija koja je trebalo da disciplinuje njihovog sina postala je nešto što nikada nisu mogli da ponište.
