Majra je usporila vožnju kada su ušli u poznatu ulicu. Pred kapijom sa prepoznatljivim grbom porodice je sasvim zastala. Teška, metalna kapija se klizeći otvarala pod daljinskim upravljačem koji je Majra izvadila iz kasete. Rutinski je obavila tu kretnju. Klintu je bilo jasno da je često činila istovetnu radnju i boravila u toj kući.
To ga je podsetilo na Majrin odnos sa njegovim ocem, i vratilo ga u stvarnost Ta zadivljujuća i ljupka crnka nije bila je nalik tipu žene koji bi se dopadao Luisu, zaključio je. Njegov otac bi radije izabrao krhku ženicu, svojih godina, bar koliko se on sećao. Šta ako se ukus njegovog oca za poslednjih desetak godina promenio?
Majra Andersen nije mogla imati više od trideset, zaključio je po glatkom licu kraj sebe. Pre nego što je otvorila vrata auta, pogledi su im se sreli. Osećao se kao krivac uhvaćen na delu. Brzo je skrenuo pogled na leje ruža u dvorištu. Okolina kuće bila je kao i nekada. Stazica kroz dvorište bila je oivičena ružama narandžaste boje i vodila je dalje do drvoreda koji su se protezali duž celog imanja. Obuzet posmatranjem stigao je do vrata.
Stajao je pred ulazom svoje kuće i osećao se kao dečak. Bio je zbunjen neizvesnošću od velikih promena u kući u kojoj je rastao. Odavno se nije tako osećao, prisetio se i ispravio se u leđima, sada već sasvim pribran i trezven.
Gledao je kako se Majra blago njiše u hodu dok korača pred njim dugim prostranim holom. Ma koliko ljupko i zanosno delovala, bila je .neprijatelj”. Prošla je kroz salon i okrenula se ka njemu odlažući ključeve na stočić.
